Од два пројекта које има у Европи – Косово и Босна и Херцеговина – фокус Америке тренутно је на простору преко Дрине.
Ангажман Вашингтона усмерен је на промену власти у Републици Српској, политичко пензионисање Милорада Додика и измену Устава БиХ. Према сазнањима „Блица“ није искључено увођење санкција против РС.
Једноставно речено, САД су изнова у офанзиви у нашем региону.
„Блиц“ сазнаје да Вашингтон разматра нове санкције у Републици Српској које овог пута неће ићи само ка Додику, него првенствено ка људима у његовом окружењу.
Дипломата који је извор “Блица” тврди да се у дипломатским круговима сматра да Република Српска и Додик, као експонент те политике, блокирају напредак БиХ и да таква ситуација „мора бити решена“. Према ставу дипломата, само тако би БиХ била „одблокирана“.
Додику су иначе већ увођене санкције 2016. године, пре председничког мандата Доналда Трампа. Иако под санкцијама, Додик је потом добио позив Трампа да присуствује председничком пријему у Белој кући. Додику су санкције уведене због, како се наводило, кршења Дејтонског споразума, али није прецизирано као га је прекршио и то је до данас остало нејасно.
„Блиц“ сазнаје да је нова тура санкција у разматрању и да ће и сада имати свој разлог у позивању на кршење Дејтона, али да ће новитет бити позивање на Додикове наводне коруптивне радње. Намера је да се припреми терен за изборе у БиХ 2022. године, на које би Додик и они који га подржавају изашли ослабљени.
Извор „Блица“ наводи да би се замрзавање имовине и забрана уласка у САД могла применити на најближе сараднике Додика, али и на страначке функционере других партија на које би он могао да рачуна. САД очекују да би и неке европске државе могле да се придруже санкцијама – али не све, јер у ЕУ нема консензуса када је реч о РС и санкцијама.
Америчка администрација заговорник је тезе да Додик својом политиком повлачи БиХ уназад и да је због њега напредовање ове државе отежано. С друге стране, у РС сматрају да западне државе међу којима предњачи УСА протежирају једну заједницу у овом случају Бошњаке у односу на Србе.
Када је реч о Косову и Метохији, за сада нема ултиматума да се призна независност, али има задатих жеља и очекивања. Како „Блиц“ сазнаје, притисак да се призна независност заменило је очекивање да Београд одблокира чланство Приштине у Унеско и Интерполу.
И док траје притисак и на Републику Српску и Београд, друга страна стола одбија преговоре и нада се да је време ради за њих. Бошњаци у Сарајеву, попут приштинског премијера Аљбина Куртија, такође избегавају дијалог, истина мање упадљиво од Куртија који је у том погледу отворено екстреман.
Црна Гора је ушла у политички неодрживо стање. Влада нема подршку Скупштине, а покушај реконструкције је стао јер је преговоре напустио Демократски фронт.
Како „Блиц“ сазнаје, амерички дипломата Ескобар је, причајујући о борби против корупције и битним пројектима у ЦГ, провукао је и политичку поруку: црвена линија за САД је Демократски фронт. Разлог није јер су Срби, већ што Американци не желе у извршној власти садашње лидере ДФ.
Током Ескобарове посете, поједини саговорници из црногорске Владе предложили су му да се формира мањинска влада за коју би гласао и ДПС, али да је потребно да Мило Ђукановић пре тога поднесе оставку на место лидера партије и да гарантује да се неће више кандидовати.
Како „Блиц“ сазнаје, Ескобар је саслушао све предлоге, па и онај да је ДФ неопходан у Влади како би прошли битни пројекти за будућност Црне Горе. На све моделе за излазак из тренутног ћорсокака у Подговорици, Ескобар није рекао ни „да“, ни „не“, осим да је садашња гарнитура ДФ за Вашингтон – неприхватљива.
Извор: Република.рс
