Притисци на Београд због истрајности у одлуци да се Србија не придружи санкцијама Русији, из дана у дан се појачавају, а један од последњих у том низу је и захтев деветоро посланика ЕП из либералне групе „Обновимо Европу” да се привремено замрзну приступни преговори са нашом земљом о чланству у ЕУ, пише Политика.
Такође и званичници Европске уније настављају да убеђују Србију да се усклади са спољном политиком ЕУ поводом питања санкција Русији због војне операције у Украјини али и упозоравају на могуће последице ако се настави са овом политиком.
„Србија није уверена да су санкције (против Русије) прави одговор у овом тренутку. Ми јасно дајемо до знања Србији која ће бити цена ако земља буде на погрешној страни сукоба”, изјавио је Михаел Зиберт, генерални директор у Европској служби за спољну акцију за односе, задужен за односе са Русијом и источним партнерством.
Председник Србије Александар Вучић је, говорећи о овом писму посланика Европског парламента председници Европске комисије Урсули фон дер Лајен и европском шефу дипломатије Ђузепу Борељу, поручио да су га упутили дежурни мрзитељи чији је животни сан да Србија никада, нигде и ни на који начин не напредује. Одговор Србије на све ове притиске је да не одустаје од своје мирољубиве политике, укључујући и суседе у региону. Иако Србија ни на који начин не учествује и не доприноси украјинском сукобу, појачавање притисака са Запада може да укаже да би некоме одговарало да се Београд сврста и заузме страну упркос својој политици неутралности.
Одговорна политика Београда види се и из најаве председника Вучића да ће у најкраћем могућем року бити дозвољен контролисани извоз уговорене пшенице у Албанију. Указао је да ће исто важити за било коју земљу у региону. Да ово није први пут да Београд показује солидарност са комшијама, док траје криза, показује и случај пандемије вируса корона. Наша земља је тада омогућила грађанима из региона да се вакцинишу у Србији. Солидарност није изостала ни према Приштини, којој је између осталог априла 2020. године донирала тестове на вирус корона.
Међутим, упркос одговорном понашању Србије према суседима, поједини посланици ЕП траже замрзавање преговора наше земље са ЕУ.
Искусни дипломата Зоран Миливојевић за „Политику” објашњава да постоји континуитет притисака и углавном су везани за нашу спољну и унутрашњу политику.
„Сад тај притисак расте у вези са руско–украјинским сукобом, зато што је то у геополитичком приоритету Запада и ЕУ”, истиче Миливојевић и додаје да овај захтев треба тако и разумети и да је потребно разумети и либерале зато што су они добили „ветар у леђа”, јер су на власти у Немачкој, делом у Аустрији.
Миливојевић оцењује да овај захтев улази у мозаик појачаних притисака везаних за усаглашавање и ставља се у контекст евроинтеграција, а како сматра, тај процес неће бити заустављен.
„За Брисел и за Запад овај регион и положај Србије и везивање за евроинтеграције имају већу вредност од овако неких покушаја да се Србија доведе у подређен положај или да се преговори прекину. То није тренутно у интересу”, истиче Миливојевић.
Оцењује, међутим да то показује да ће притисак везан за усклађивање расти, посебно на плану где су у питању наши односи са Русијом и, на неки начин, са Кином. Миливојевић истиче да наша држава нема разлога да мења став и да је за Србију меродаван онај закључак који смо заузели пре гласања у УН и који је наишао на подршку и једне и друге стране.
Запад је био задовољан тиме што смо се придружили резолуцији осуде, а била је и Москва задовољна што не идемо у прилог увођења санкција и имали су разумевања за наш положај. Мислим да је то сада важећи став који је присутан у тим великим центрима, пре свега, у Вашингтону и Москви”, закључује Миливојевић.
Аналитичар Драгомир Анђелковић оцењује да је захтев посланика ЕП дрзак потез са циљем да натера Србију да капитулира.
„Исти они који су албански лобисти и који се боре за то да Косово постане члан свих међународних институција сада врше притисак на Србију да Србија сама то постигне тако што би изгубила руску подршку. Наравно, Београд неће на нешто тако пристати, јер је то политичко самоубиство, али је добро да врло јасно и одговоримо и Европском парламенту, тим посланицима, да упутимо писмо свим владама ЕУ и да им објаснимо да Србија из својих виталних националних интереса не може да уради нешто што је против ње и да ниједна друга држава то вероватно не би урадила”, истиче Анђелковић.
Када је реч о помоћи суседима из региона, саговорник оцењује да „Србија у читавом региону покушава да буде врло одговорна и да помогне свима колико год је то могуће”.
„Чак некада и претерујемо у свему томе, а запањујуће је да без обзира на све наше потезе добијамо пацке из Брисела”, закључује Анђелковић.
Да Србију очекују појачани притисци због става да се не придружи санкцијама против Русије сматра и бивши оперативац Државне безбедности Божидар Спасић.
Због догађаја на подручју Украјине, наводи Спасић, наша земља биће једна од ударних тема ЕУ и САД, које су, како оцењује, навикле да наређују.
„Ако је нешто извежбано, ако је нешто постало специјалитет Американаца и ЕУ, то су санкције. Притисак на Србију се зове специјални рат, и врши се у свим, пре свега, политичким органима или институцијама ЕУ у којима се налазимо, да сваки политичар из Европске уније који дође у Србију, прво потеже питање увођења санкција, претњама да можемо бити заустављени на путу европских интеграција и одређеним претњама по инвестиције”, указује Спасић.
Посебно је опасно то што постоје индиције да ће се сплет санкција све више приближавати нашој земљи, напомиње Спасић и додаје да, према обавештајним подацима, већ постоје идеје о поновном враћању виза за грађане Србије, о наплати такса за путовања у западне земље, али и потенцијални удар из Бугарске, ако та земља затвори токове енергената за Србију. Спасић напомиње да је за сада реч о вербалној опасности да би се грађани Србије забринули, али да нема најава никаквог војног притиска.
Кад је реч о односима са суседима, како наводе, они не треба да се доводе у питање ни у овој кризној ситуацији. Према мишљењу Миливојевића Србија те односе ни на који начин не доводи у питање.
„То што се то користи у контексту притисака и суседа на познатим платформама од раније, није ништа ново, имам у виду господина Ђукановића, делегацију у Сарајеву, ново стање у Подгорици, да не причамо о Приштини, није то ништа ново, само покушај да се ова ситуација искористи за веће притиске и покушај дискредитовања Србије, односно за покушај да се политичким средствима, злоупотребом и употребом ове ситуације ослаби међународни положај Србије и њена позиција доведе у питање”, истиче Миливојевић.
Спремност Београда да помогне суседима, сматра Спасић, показује да је Србија моћна и развијена држава на Балкану, прави лидер, на коју се могу ослонити друге државе. Када је реч о извозу пшенице и помоћи коју наша држава нуди земљама у региону, Албанија је прва држава која је добила брашно од нас, истиче Спасић и додаје да је сигуран да ће албански премијер Еди Рама то морати негде да каже.
„То разоружава ове екстремисте који Србију желе да покоре одређеним притисцима и санкцијама. То је изванредан потез. Сада се показује корисност тих односа између држава које је заговарао председник Вучић”, закључује Спасић.
Извор: Ало.рс/Политика
