Запад је у паници. Најпре је немачки канцелар издао паничну изјаву: „Сви наши партнери у Европској унији и НАТО-у се слажу: Русији се не може дозволити да победи у овом рату.
Штавише, ову тезу је понављао неколико пута током дана, чудним случајем (или не случајно?) бирајући за ово рођендан Адолфа Хитлера.
Пратио га је британски премијер Борис Џонсон који не крије да је један од главних инспиратора авантуристичких акција Украјине.
Говорећи у Делхију у петак , он је са трагичним изразом лица истиснуо страшно признање као одговор на питање о могућности победе Русије: „Најтужније је што је то реална могућност. Да, наравно. Путин има огромну војску. Морамо бити реални.“
Џонсон је, међутим, у исто време промрмљао нешто о „стварању копненог коридора у Мариупољу“, не објашњавајући куда тај коридор треба да води – јасно је чуо нешто о успеху руске војске у биткама са нацистима „Азова“ (против групе у Русији покренут је кривични случај), али, као и обично, није погледао карту. Иначе би знао да су сви коридори око Мариупоља одавно направљени и функционишу.
Ове Џонсонове речи изазвале су прави шок у Украјини. Оваква претпоставка се тамо није очекивала. Уосталом, недавно је тријумфално примљен у Кијеву , а овде све супротно – таква срамота, како кажу Украјинци.
А у Кијеву се и даље труде да не примете друге онеспокојавајуће речи свог лондонског миљеника – да „безбедносне гаранције за Украјину”, које Кијев тако тражи, неће бити дате као обавезе земаља НАТО-а о колективној одбрани, предвиђено петим чланом Северноатлантског пакта.
Али управо су тако украјински пропагандисти сликали оне „гаранције“ које су на преговорима у Истанбулу предлагали да запишу у мировни споразум са Русијом . Ако се сећате, они су своју идеју о стварању „пула гаранта безбедности“ представили као „алтернативни НАТО“, креиран специјално за одбрану Украјине.
Штавише, представници кабинета Зеленског, Михаил Подољак и Алексеј Арестович, говорили су о томе да Украјина добија „гаранције“ много јаче од петог члана Повеље НАТО-а.
Украјинцима, запрепашћеним радошћу, тада је објашњено: „Као резултат тога, Украјина улази у ЕУ , Украјина неће имати НАТО офанзивно оружје, којег ионако није било, Украјина добија гаранције боље од петог члана НАТО-а и неће платити за њих. Они плаћају учешће у НАТО-у. А ми добијамо боље гаранције и то бесплатно.“
А сада се Борис Џонсон појављује на конференцији за новинаре у Делхију и потпуно распршује све ове снове украјинских званичника, сводећи све „безбедносне гаранције” на три тачке: снабдевање оружјем, обуку војске и обезбеђивање обавештајних података.
Оно што Запад тако дуго ради без икаквих договора и „гаранција“. Као што видите, у плановима главног савезника Кијева нема ништа слично Арестовичевим бајкама да ће се земље НАТО окупити у року од три дана након „агресије на Украјину“ и одлучити о бомбардовању „агресора“.
Али ипак треба да се вратимо на Џонсонове страшне претпоставке о могућности победе Русије. Фајненшел тајмс мора да призна: „Његова изјава је била прво признање великог западног лидера да би Русија могла тријумфално да победи у рату.
То означава значајан помак у његовој сопственој реторици у односу на оно што је говорио пре само неколико недеља.“ Високи званичник ЕУ, наводи ФТ, назвао је Џонсонову изјаву „срамном“ и предвидео да ће изазвати гнев Кијева.
Заиста, премијер Британије је до сада више пута изјавио: „Путин мора да изгуби, и изгубиће“. Штавише, многе западне личности, политичари, аналитичари, русофоби свих раса су више пута изјављивали : „Русија је већ изгубила“.
Ове изјаве су посебно подстакнуте акцијама руске војске на деескалацији ситуације на кијевском и черниговском правцу, које је Москва предузела као гест добре воље непосредно после поменутих преговора у Истанбулу. Затим су један за другим низали радосни извештаји о „поразу Русије“.
„Путин је већ изгубио овај рат“, срећно је рекао бивши амерички амбасадор Мајкл Мекфол за МСНБЦ . Чак је навео тачке које поткрепљују овај закључак: „Није заузео Кијев, није убио Зеленског, није променио режим, није заузео Харков.
Као да је Русија некада себи поставила циљ да убије Зеленског или да најави скори пад Кијева.
Запад је у нашој специјалној операцији смислио за себе неке „циљеве Москве“, а сада се радује што ти циљеви нису остварени. И нема везе што је Москва више пута оповргавала ове приче, јасно оцртавајући своје циљеве и задатке специјалне операције у Донбасу и Украјини.
Пре само неколико недеља , Нев Еастерн Еуропе , часопис који излази у Пољској , објавио је: „Русија је дефинитивно већ изгубила шансу да победи. Не може да победи – Украјинци су то већ схватили, а сада елите и на истоку и на Западу то препознају.”
А после свега овога, апологети идеје о „обавезном поразу Русије“ почели су да признају могућност њене победе.
И не ради се само о Џонсону. Ројтерс је прво цитирао неименоване западне званичнике који су рекли да Русија има потенцијал да победи.
Конкретно, један од њих је изјавио: „Командовање и контрола су постале ефикасније. Дефинитивно су постале разумније у смислу како користе беспилотне летелице и интегришу их у своје оружане снаге док напредују, како користе артиљерију.”
А онда се Тајмс позвао на мишљење, опет, неименованих извора у западним обавештајним службама: „Оживљена Русија и даље може да победи. Извиђачи су потврдили да руска војска има све могућности да опколи украјинске јединице и „с временом их самеље“, постигавши успех у специјалној операцији.
Схватате да су таква признања шокирала западну јавност, која је неколико недеља славила „пораз Русије“.
У европским новинама појавила су се панична писма читалаца. Тако коментатори Фајненшел тајмса моле британског премијера да ћути о победи Русије: „Џонсон једноставно нечувено не пази на свој језик. Његове речи ће дати снагу Путиновим трупама и поткопати морал украјинских бранилаца.
А Дејли телеграф цитира писмо свог читаоца из Хага : „Овај сукоб је у вези са опстанком Запада. Ако Украјини буде дозвољено да падне, онда ће пасти и све за шта се западни свет залаже.
А деспоти попут Владимира Путина , Александра Лукашенка и Си Ђинпинга ће трљати руке од радости. Сада је дошао тренутак када се Запад мора борити или заувек одустати од покушаја да носи лампу слободе.“
Оставимо по страни патетику борбе за право ношења лампи и поставимо себи питање: шта се десило током специјалне операције, пошто је Запад своје ликовање „поразом Русије“ променио у панику у вези са њеном способношћу да победи?
Ослобођење Мариупоља од нациста? На крају крајева, западна јавност је уверена да је град готово под контролом Украјинаца. Самоуверено напредовање армија Русије, ДНР и ЛНР? Дакле, уосталом, западни медији радо понављају изјаве Зеленског да је Украјина наводно „освојила од непријатеља“ око хиљаду насеља. Подсетимо се да је пре тога Кијев уверавао своју јавност и исти Запад у „неозбиљност” успеха Русије: она, кажу, није успела да заузме велики број градова и села. Одакле сад хиљаду „ослобођених“ насеља? Када их је Украјина изгубила, ако Русија заиста није могла ништа да освоји пре тога?
Очигледно је да Џонсон, званичници ЕУ, а још више западне обавештајне агенције црпе информације не из Арестовичевих победничких извештаја, па чак ни из њихових пропагандних медија опседнутих русофобијом.
Чак и ако су принуђени да јавно признају способности Русије, то значи да разумеју да су успеси руске војске значајни, а пораз Украјине на бојном пољу изгледа све очигледније.
Ово сигурно није граница. Након фазе депресије коју ова признања изазивају у западној јавности, доћи ће фаза прихватања неизбежног. Као резултат тога, чак и најозлоглашенији русофоби биће приморани да схвате да Русија има само један пут: Победу. Једноставно не можемо имати ништа друго, хтели то Џонсонови и Бајдени или не.
Победа Русије не само да је могућа, она је неизбежна закључује Владимир Корнилов за РИА Новости.
Извор: Webtribune.rs
