Изостанак дугорочног планирања би следеће зиме могао Путину вратити моћ
Откад је 24. фебруара прошле године руски председник Владимир Путин наредио трупама да започну инвазију на Украјину, владе већине европских држава мучило је исто питање – шта ће се догодити ако Русија прекине испоруку гаса?
У Бриселу, седишту Европске уније, као и другим европским престоницама страховало се да је прекид у испоруци гаса главни адут на који би Путин могао да заигра ако се рат одужи и да ће јавност већине европских земаља вршити притисак на своје владе да не жртвују удобност у корист Украјине.
Блага зима избила Путину адут из рукава
Како ЦНН преноси у анализи, сматрало се да би европске владе под тим притиском могле ублажити санкције уведене Русији или извршити притисак на Кијев да прихвати услове за мир под диктатом Москве.
– У Русији постоји традиционалан став да је једна од највећих предности у ратовању општа зима. У овом случају, Русија је настојала да искористи зиму како би повећала снагу једног од својих адута – енергетског оружја. Рачунала је на смрзавање људи, чиме би уразумила Европу и уверила јавност широм континента да подршка Украјини није вредна њене патње – сматра Кир Џајлс, виши саветник у трусту мозгова полицијског института Четам хаус.
Међутим, Европу је погодила много блажа зима него што се очекивало, што је, уз заједничке напоре да се смањи потрошња гаса, избило Путину највећи адут из рукава. Адам Бел, бивши званичник британске владе за енергетику, каже да је топла зима заправо „купила Европи годину, јер би хладнији децембар и јануар појели многе европске залихе гаса“. Он истиче да гомилање гаса није решење:
– Потребно је више радити на ефикасности. Куће и канцеларије морају бити у зградама које троше мање енергије кроз изолацију. Компаније морају да пребаце производне процесе с природног гаса на друге изворе енергије.
Бомбе у Украјини, али топло у Европи
Колико год апсурдно звучало док бомбе и даље падају на Украјину, повратак на старо самозадовољство и неуспех у јачању енергетске независности Европе није искључен, наводи ЦНН.
Међународна агенција за енергију (ИЕА) саопштила је у децембру да је глобална потражња за угљем, највећим загађивачем од свих фосилних горива, достигла рекордан ниво 2022. Само годину дана након што су се чланице ЕУ сложиле да поступно смање употребу угља на климатској конференцији УН у Глазгову, широм Уније су прорадиле неке од недавно затворених електрана на ово гориво.
Изостанак дугорочног планирања би следеће зиме могао Путину вратити моћ која му је ове године измакла само пуком срећом – због неуобичајено топле зиме.
Извор: Ало.рс
