Због уласка Финске и Шведске у НАТО и тежњи западног блока да повец́а војни потенцијал у близини граница с Русијом, Москва предузима све неопходне мере у циљу заштите и јачања безбедности земље. Стварање Лењинградског војног округа, јачање војних формација и наоружавање јединица најсавременим оружјем су само неке од тих мера.
– Припремили смо се, поново је створен Лењинградски војни округ, а ствара се и неколико војних јединица које ће бити стациониране у Карелији и Лењинградској области. То је наш превентивни одговор, а даље ће све зависити од понашања Финске и Шведске – каже руски експерт Игор Шатров.
Због претњи НАТО број војника у Русији се повећава на 1,5 милион и обнављају се Московска и Лењинградска војна област, које су постојале од 1918. до 2010. године.
Повећање броја војника биће праћено испорукама наоружања, изградњом инфраструктуре и свеукупним обезбеђивањем трупа.
Нови војни окрузи стварају се да би гарантовали војну безбедност државе и штитили кртичне објекте. Сергеј Шојгу је посебно најавио потребу формирања нових тактичких формација, укључујући и стварање армијског корпуса у Карелији, која се граничи с Финском, на територији новоствореног Лењинградског војног округа.
Претње војној безбедности Русије са запада и северозапада су значајно порасле због уласка Финске у НАТО, која има заједничку границу са Русијом дугу 1.300 километара, док је Шведска на прагу да постане чланица те Алијансе, након што турски парламент ратификује чланство Стокхолма у НАТО.
Какав ће бити одговор Москве?
Руски војни стручњаци су сагласни у ставу да је поновно стварање војних округа у актуелним условима неопходан корак. Лењинградски округ ће бранити земљу од претњи које долазе из Финске, Шведске и Балтичких земаља, док Московски војни округ треба да контролише ситуацију у украјинском правцу.
Руски министар одбране је упозорио да би НАТО војне базе могле да се појаве територији Финске и Шведске, а на питање каква ће бити реакција Москве ако до тога дође политиколог Игор Шатров каже:
– Ако након уласка Шведске у НАТО на њеној територији почне нека врста ширења инфраструктуре, појаве се војне базе и ракете Алијансе – што се, за сада, још не дешава на територији Финске – онда ће Русија као одговор на то предузети оштре мере. Међутим, ако ово буде чисто формално приступање НАТО-у онда се неће много тога променити, јер је шведска армија и до сад директно сарађивала са НАТО-ом. У овом случају, чињеница да ће Шведска ући у НАТО неће много тога променити -сматра Шатров.
Уласком Финске и Шведске у НАТО дужина копнених граница Алијансе са Руском Федерацијом ће се више него удвостручити. Због тога ће Москва морати да ојача границе.
Извор: Информер
