Свет

ЕВРОПИ ПРЕТИ КАТАСТРОФА: Спрема нам се најцрњи сценарио (ФОТО/ВИДЕО)

Исланд се припрема за ерупцију вулкана Фаградалсфјал у наредним данима.

Ерупција би првенствено могла да изазове велику штету на локалној инфраструктури и ослобађање токсичних испарења, пише ББЦ.

Региструјте се на првој српској друштвеној мрежи Србсбук

Од краја октобра, југозападни регион који окружује исландску престоницу Рејкјавик потресло је више хиљада земљотреса.

То се дешава због подземне реке магме – вруће течне или полутечне стене – дужине око 15 км која се пење испод површине земље.

Река се простире испод Исланда и дела Атлантског океана, а утицај ерупције на острвску земљу и шире зависиће од тога где тачно магма продре на површину.

Мали град Гриндавик, у којем живи десетак српских породица, лежи директно изнад магме и већ је евакуисан због опасности од „ватрених фонтана“ и штетних гасова.

Др Бил Макгвајер, професор геофизике и климатских катастрофа, каже да је Гриндавик веома близу положаја нове фрактуре и да је опстанак града угрожен.

„Све зависи од тога где магма на крају доспе на површину, али ситуација не изгледа добро“, рекао је Макгвајер.

Становници града Гриндавик описали су како су напустили своје домове у раним јутарњим сатима у суботу док се тло тресло, путеви су попуцали, а зграде претрпеле велику штету.

Страх од репризе драматичних сценарија

Исландски метеоролошки завод процењује да је тренутно магма удаљена 800 метара од површине земље, због чега је вероватноћа ерупције вулкана Фаградалсфјал „велика“ и могла би се десити у наредним данима.

Једна од највећих ерупција на Исланду десила се давне 1783. године када је дошло до поплаве лаве која је трајала осам месеци и правила велике облаке сумпора над северном Европом дуже од пет месеци. Процењује се да су ти облаци изазвали захлађење од око 1,3 Ц у наредне две године.

Исландска геофизичарка др Евгенија Иљинскова, која је у редовном контакту са геолозима на терену, рекла је за ББЦ: „У петак и суботу је растао страх да бисмо могли да доживимо нешто таквог обима“.

Ако вулкан еруптира на мору или на копну, а затим се улије у море, постојаће ризик од експлозивног облака пепела након што суперврела лава дође у контакт са водом.

Европа због тога под будним оком држи северни Атлантик, јер се страхује од репризе сценарија из 2010. када је дошло до великог колапса широм континента.

Колапс авио-саобраћаја у Европи

У априлу 2010. ерупција вулкана Ејафјалајокул изазвала је највеће затварање европског ваздушног простора од Другог светског рата, а економски губици процењени су на између 1,5 и 2,5 милијарди евра.

Ерупција је била релативно мала, али њен утицај је био огроман. Европа се скоро месец дана суочавала са хаосом у ваздушном саобраћају.

Вулкан покривен ледом почео је да еруптира средином марта, након неколико месеци појачане сеизмичке активности на Исланду. Прве ерупције су биле изоловане на североисточном боку, али проблеми су почели да настају у априлу када су се ерупције прошириле на центар вулкана, кратер широк три километра окружен ледом.

Како је лед почео да се топи, глацијална вода је почела да поплављује вулкан и ту се сусрела са магмом. Ово брзо хлађење изазвало је претварање магме у фине честице пепела, које су одлетеле 10 километара увис.

Велики праменови вулканског пепела брзо су се ширили изнад вулкана, крећући се на исток са млазном струјом према Фарским острвима, Норвешкој и северној Шкотској.

Исланд је одговорио проглашавањем ванредног стања, а европски ваздушни простор је затворен из безбедносних разлога. Процењује се да су авио-компаније губиле око 130 милиона фунти сваког дана, док су милиони путника остали без могућности летова.

Међутим, стручњаци кажу да су околности нове вулканске активности веома различите и стога се не очекује тако драматичан утицај.

Извор: Блиц