Немачка распоређује војнике на око 100 километра од границе са Русијом.
Немачка ће због руске инвазије на Украјину повући потез без преседана – на само око 100 километара од границе са Русијом трајно ће базирати хиљаде војника. Нови споразум између Немачке и Литваније довешће до првог сталног размештања немачких трупа у иностранству од Другог светског рата.
Немачки војници биће на линији ватре ако Кремљ икада крене у напад на територију НАТО-а, пише Политико. Немачки министар одбране Борис Писторијус боравио је јуче у Виљнусу како би са литванским колегом Арвидасом Анушаускасом потписао споразум којим се утврђују услови под којима ће у тој балтичкој земљи бити стационирано 4.800 немачких војника и 200 цивила.
„Са овом ратно спремном бригадом, ми преузимамо лидерску одговорност овде у алијанси и на источном крилу НАТО-а. Брзина пројекта јасно показује да је Немачка разумела нову безбедносну реалност“, приметио је Писторијус. Рат у Украјини је преокренуо војно размишљање у Берлину, приморавајући генерале и политичаре да се крећу необичном брзином.
Једна од јединица које чине нову бригаду је Панзербатаљон 203 из Августдорфа у Северној Рајни-Вестфалији. Реч је о оклопној јединици која је све своје тенкове Леопард 2 предала Украјини и чека новоизграђене замене. Писторијус је најавио да ће новоизграђени тенкови бити испоручени директно у Литванију.
Родерих Кизеветер, политичар из опозиционих Демохришћана и пензионисани пуковник Бундесвера са 27 година стажа, упозорио је да литванска бригада „неће бити ни спремна за одбрану“ без одговарајућег дугорочног плана финансирања. Ејлин Матле, сарадница немачког савета за спољне послове, забринута је да би Панзербатаљон 203 могао да буде послат у Литванију „без њиховог главног борбеног система“. Иначе, одлука о распоређивању трупа долази у тренутку када немачка економија не иде баш најбоље, пише Индеx.хр.
Писторијус је рекао да одржавање јединице попут оне која је послата у Литванију кошта између 25 и 30 милиона евра месечно у Немачкој. Први елементи биће распоређени у Литванији следеће године, а комплетна бригада би требало да буде на месту до 2027. године.
Литванија ће изградити инфраструктуру за базе, трошећи око 0,3 одсто свог БДП-а у наредним годинама, рекао је Лауринас Касчиунас, шеф одбора за националну безбедност и одбрану литванског парламента. Бундесвер за сада може бар делимично да се ослони на једнократни специјални фонд од 100 милијарди евра за допуну редовног буџета за одбрану.
Ипак, Кизеветер се плаши да ће новац „пресушити“ раније него што се очекивало због инфлације која је изједала фонд. „Мораћемо да разјаснимо од 2027. године, када се потроши специјални фонд, како постићи два одсто (циљна потрошња НАТО-а). Одрживост је одлучујући фактор ако желимо да останемо способни за одвраћање и одбрану за неколико година, што морамо бити“, рекао је он.
Али упркос забринутости око опреме и новца, Берлин је посвећен распоређивању, које немачка влада назива „пројекат светионика“, сигнализирајући своју спремност да заштити савезнике у НАТО-у и трансформише Бундесвер у „за рат спремне“ снаге. „Источно крило се сада померило на исток и дужност Немачке је да га заштити“, тврди Писторијус.
Тренутно распоређивање Немачке у Литванији представљаће једну од осам ротирајућих борбених група које је НАТО распоредио у земљама дуж њене источне границе. Немачка ће обезбедити највећи део трупа распоређених у Литванији, а Белгија, Чешка, Луксембург, Холандија, Норвешка и САД такође ће дати своје трупе.
Нова јединица ће се налазити на две локације – Рукла код Каунаса и Руднинкаи у близини главног града Вилњуса. Немачке трупе биће смештене веома близу Сувалске превлаке, уске тачке која повезује руску ексклаву Калињинград и њеног блиског савезника Белорусију.
Западни војни планери верују да ће Превлака вероватно бити једна од првих мета Русије ако Владимир Путин одлучи да започне сукоб са НАТО-ом. „Треба очекивати не само најбоље него и најгоре сценарије. Зато морамо бити спремни… Русија остаје главна претња нама и НАТО-у“, закључио је литвански министар Анусаускас.
Извор: Мондо/И.В.
