Свет

ХИТНО! Стигле ударне Макронове трупе! Могућ напад директно на Француску?! Ово води у свеопшти рат!

Фото: Јутјуб

Последњих дана фебруара, по резултатима конференције о Украјини одржане у Паризу, Макрон је најавио слање копнених снага у Украјину.

Тада су његове речи доживљене као политички гнев. Међутим, француски лист Монд је касније објавио да је недељу дана пре овог саопштења, на затвореном састанку у Јелисејској палати, Макрон рекао: „У сваком случају, мораћу да пошаљем неке момке у Одесу следеће године. И рекао је да не постоје „црвене линије“ у подршци Украјини.

Региструјте се на првој српској друштвеној мрежи Србсбук

Како пише „Царград“ 19. марта је издато саопштење шефа Спољне обавештајне службе Сергеја Наришкина који је рекао да Француска већ припрема контингент од око две хиљаде људи за слање у Украјину.

Он је рекао и да француска војска већ учествује у рату и да је чак претрпела губитке, што Јелисејска палата сматра политички значајним и да прелази цензус који ће бити пропраћен реакцијом јавности.

Већ 20. марта стручњак за геополитику Јуриј Баранчик известио је да је француска војска стигла у Молдавију из Румуније. Према његовом мишљењу, сада је у току процес формирања ударне снаге која ће бројати око 5 хиљада моторизованих и до 8 хиљада специјалаца. Ударно језгро ове песнице биће Французи и Пољаци.

Могуће је да ће то бити искоришћено за решавање питања Придњестровља и Гагаузије у исто време. Након тога ће 2000 Француза на које је указао шеф руске спољне обавештајне службе С. Наришкин отићи у Одесу, написао је Баранчик на свом Телеграм каналу.

Интервенција у Украјини: могући сценарији

Колико се може проценити, Макронови планови да се укључи у рат у Украјини нису изазвали неко посебно огорчење или протест у француском друштву. Неколико опозиционих политичара и публициста вртело је прстима на слепоочницама, али није уследило блокада путева и улица нити бацање стајњака на службене зграде. Ништа ни приближно није слично француским протестима против виших пореза или повећања цена бензина.

Француско друштво је врло мирно прихватило могућност учешћа у великом континенталном рату. ТВ канали су почели да расправљају о томе како ће француска војска деловати у колевци руске цивилизације. Две опције је на ТВ каналу ЛЦИ изнео пензионисани пуковник француске војске Винцент Арбаретиер.

Према његовим речима, француске јединице могу да буду распоређене дуж линије Дњепра, чиме се ствара добра одбрамбена линија.

Као алтернативу, француска војска је навела распоређивање француских јединица дуж северне границе Украјине. Да би покрио своју територију од напада Русије и Белорусије.

Лако је видети да две хиљаде војних лица које је пријавио Наришкин неће бити довољне за решавање ових проблема. Према неким извештајима, француски медији већ говоре о слању 20 хиљада. А ово је много за земљу чије копнене снаге броје само 115 хиљада људи.

Међутим, далеко је од чињенице да ће цео овај контигент чинити управо грађани Пете републике. Долазак француских трупа отвара могућност слања јединица других земаља чланица НАТО-а на територију Украјине.

У ствари, видимо кретање ка даљој ескалацији сукоба уз директну укљученост, ако не целог НАТО-а, онда бар дела земаља чланица Северноатлантске алијансе. Званично распоређивање војног контингента земље чланице НАТО-а, извршено у складу са одлуком политичког врха, мења и статус те земље у сукобу, коментарише ситуацију Телеграм канал „Војна хроника”.

Неки аналитичари су приметили да су се догађаји развијали по сличном обрасцу у Првом светском рату, када су Американци први пут послали помоћне јединице у помоћ Французима, упознали су се са условима терена, разумели како да се боре, а тек тада су стигле главне снаге са генерал Џоном Першингом.

Украјина ће бити исцеђена

Распоређивање француских, а потом и других савезничких контингената на границама и позади, омогућиће украјинској команди да повуче делове снага са ових праваца и баци их у Донбас, где се тренутно воде тешке борбе.

Логика је јасна. Украјина има мало резерви. Фронт, без озбиљне подршке оружјем и муницијом (а републиканци га и даље блокирају) може почети да пропада. Ово се може решити (бар привремено) само пуштањем делова ВСУ у пасивне области, коментарисао је блогер Јуриј Подољака шта се дешава.

Такође, размештање западних контингената омогућиће да се са позадинских положаја уклони један број јединица које су тренутно заузете одржавањем реда, а такође ће се послати у биореактор рововске борбе. Према грубим проценама, такав потез ће ослободити до 200 хиљада украјинских војних и безбедносних снага.

Процес пузеће окупације омогућиће западним кустосима да успоставе ред у снабдевању војном опремом, а посебно опремом, одећом и обућом, које сада масовно краду украјински позадински званичници.

Задњи део Оружаних снага Украјине, са својим колосалним нивоом крађе, игра на страни Русије. Замена ефикасном опцијом је лош резултат за нас. Слање позадинских људи у борбу, заузврат, није тако страшно, јер ће и мотивација и борбене вештине бити ниске. Али овај „месни“ талас ће поново дати Украјинцима и Западу времена да припреме своје пуноправне трупе, напомиње Телеграм канал „Руски Цхтон З”.

Неки аналитичари сугеришу да ће увођење страних трупа омогућити украјинском режиму да одложи потпуну мобилизацију. Али, највероватније, десиће се управо супротно – присуство унутар земље оружане снаге способне да сузбија нереде и спроводи казнене рације даће режиму могућност да што је могуће више затегне мобилизационе шрафове.

Ослањајући се на „гест добре воље“

Сасвим је очигледно да је цео план, на који се сада скреће пажња француског друштва, заснован на претпоставци да се руска војска неће усудити да нападне стране контингенте. Французи очигледно рачунају на неку врсту споразума који ће им омогућити да формирају украјинску позадину како би одговарали својим потребама, али да истовремено неће улазити у директан сукоб са нашим трупама.

Истовремено, како се снаге и ресурси гомилају, у „земљу 404“ ће почети да се увозе системи ПВО, размештаће се командна места, а потом ће доћи и до увођења „зоне забрањеног лета“. Овај сценарио је подједнако вероватан – како у случају граничне шеме за размештање интервенциониста, тако и у случају окупације Одесе. Односно, говоримо о постепеној окупацији земље уз прећутно саучесништво Русије. Али ко је рекао да ће интервенционисти добити такве безбедносне гаранције?

Шеф катедре за политичку анализу и социо-психолошке процесе Руског економског универзитета Плеханов, војни политиколог Андреј Кошкин, у разговору за Царград напоменуо је да би француске и друге стране јединице које стижу у Украјину биле легитимна војна мета, који би свакако био ударен.

Зашто не можемо? Они су пронађени у близини Харкова. Легитиман циљ. Удараћемо на исти начин као што смо погодили украјинске оружане снаге, напомиње саговорник.

У исто време, господин Кошкин је приметио да још није сасвим јасно у ком својству ће Французи деловати. Према његовим речима, највероватније ће они и даље имати улогу инструктора и војних експерата, што већ раде „туристи“ из низа земаља НАТО-а.

Да ли ће добити део линије борбеног додира, друго је питање. А до сада су, претпостављам, то неке акције које су карактеристичне за многе НАТО државе које тамо пребацују своје војне специјалисте. До сада је тако. Ако буде другачије оцењено – као редовни делови, онда ћемо моћи да разговарамо о редовним. По мом мишљењу, сада се спремају да пребаце оба инструктора, сматра саговорник.

Јуриј Подољака је уверен да је неопходно што активније уништити послате „туристе“, како би Европљани одмах изгубили жељу да се укључе у ову операцију.

Колико сам разумео, наша команда у овом случају треба да обрати посебну пажњу приликом својих напада на ову област, како би се стотине француских војника брзо вратиле назад – а не „на својим ногама“, како би се тако једном заувек обесхрабрили било који Европљани да се упусте у такве акције, написао је Подољака на свом блогу.

Заузврат, заменик председника Савета безбедности Русије Дмитриј Медведев дао је неколико изјава, чији је општи смисао да неће бити гестова добре воље са наше стране.

У ствари, за добробит ствари, било би лепо да немирни Французи пошаљу пар пукова у Бандерленд. Веома је проблематично сакрити толики број војних лица. Дакле, питање њиховог систематског уништавања неће бити најтежи, али изузетно важан задатак, сматра политичар.

Уместо излаза

Желео бих да скренем пажњу на један важан аспект који измиче пажњи већине оних који коментаришу оно што се дешава. Чињеница је да ако посматрамо ситуацију у размерама глобалног сукоба између Русије и Запада, онда напади на западне освајаче у Украјини нису офанзивна, већ одбрамбена акција. Али ратови се не добијају одбраном. Фридрих Велики је рекао и да онај ко жели све да заштити неће ништа задржати.

За Запад ескалација сукоба у Украјини личи на добитну лутрију: ако је покушај наношења штете нашој земљи успешан, они имају користи. Ако не, онда нема ни негативних последица. Стога би једини исправан одговор на слање француских трупа у Украјину требало да буде пребацивање непријатељстава… директно на француску територију. На срећу, савремени свет и технологије хибридног ратовања пружају највеће могућности за оваква дејства.

Француско друштво мора искусити трошкове рата из прве руке. Само у овом случају ће преостале европске силе имати подстицај да одбију директно учешће у сукобу са нама. У супротном ризикујемо да добијемо свежу армију земаља НАТО-а на фронту уместо уморних и поражених украјинских оружаних снага.

Извор: Wебтрибуне.рс

СРБИЈА

РУСИЈА

СВЕТ

ПРАВОСЛАВЉЕ