Оперативни план за Немачку, једна је од главних стратегија којом се ових дана баве Бундесвер и влада канцелара Олафа Шолца. Одбрамбена тактика такозвани „Оплан ДЕУ“, пише се од прошле године, а увод у тај обимни и приоритетни посао, било је оснивање Територијалне команде немачке војске, септембра 2022.
Повод и разлог креирања овог, првог одбрамбеног плана Немачке од окончања Хладног рата, јесте оружани сукоб у Украјини и страх да би он могао да се прелије ка западу.
Због своје граничне линије са Пољском, преко чије територије би, сматрају војни стратези могле да им стигну непријатељске трупе, немачка савезна покрајина Доња Саксонија, означена је посебном бојом на државој мапи.
Са „Опланом“ се реорганизују одбрана становништва и инфраструктуре и прецизно планира распоређивање НАТО трупа на територији Немачке. Документ има на стотине страница, а детаљи су строго поверљиви. Требало би да буде завршен до краја марта, најављује магазин „Шпигл“.
– Тренутно не очекујем тенковску битку у севернонемачкој равници – оцењује демохришћански министар унутрашњих послова Саксоније, Армин Шустер. – Од краја Хладног рата, границе НАТО, помериле су се на исток и Немачка више није држава фронта.
То значи да не очекујем тенковску битку у равници на северу Немачке, а надам се, ни ваздушни десант руских падобранаца. Али, нашој критичној инфраструктури, лукама, мостовима, енергетским компанијама, несумњиво прете акти саботаже, можда и специјалних снага које су се већ инфилтрирале и покушавају да поремете кључну инфраструктурну мрежу.
Савезне државе спремне су за природне катастрофе, али не и за рат и велике хибридне нападе, сматра Шустер и додаје да „у Немачкој постоји груб дисбаланс између војног појачања тешког сто милијарди евра и релативно архаичне цивилне одбране“, иако би, додаје „ова два одбрамбена стуба морала да буду у складу и садејству“.
У Немачкој је цивилна заштита у надлежности савезне и покрајинских влада, док војни део преузима Бундесвер. У конкретним случајевима, који се наводе у овом плану, није одговорна федерална влада, него савезне државе, јер се федерализам у скорашњим кризама, није показао ефикасан за брзо деловање. Војни експерт Карло Масала апеловао је да се постојеће структуре ставе на пробу и да се домаћи законодавци позабаве новим сценаријима из пера НАТО.
Јер, кључни фактор који утиче на креирање Оплан, управо су захтеви Северноатлантске алијансе према Немачкој, због њеног геостратешког положаја. Главни задатак је да се испланира и обезбеди распоређивање и снабдевање савезничких и домаћих оружаних снага у чворишту Немачке, да би се створили услови за ефикасно одвраћање могућег непријатеља и одбрану.
Намера твораца Оплан, који подразумева одбрану Немачке, али и ЕУ у целини, је цивилно-војна сарадња у свакој кризној ситуацији. У причу су активно укључене енергетске и транспортне компаније ове, и поред проклизавајућих параметара, још најјаче европске економије.
Војска очекује четири претње, од којих су неке већ примећене: лажне вести и дезинформације којима ће, наводно, противник покушати да утиче на одлуке владе и јавно мњење. Очекују се и напади у сајбер простору на енергетске компаније и телекомуникације.
Постоји и упозорење против циљаног шпијунирања и саботажа. Поред тога, критична инфраструктура би могла бити мета балистичких пројектила са друге стране, па се зато ради и на заштитном штиту.
Оплан ДЕУ, требало би да буде резултат свеобухватног планирања операција Бундесвера на копну, мору, у ваздуху и свемиру, као и у сајбер и информационом простору, уз учешће цивилних партнера и власти, покрајина и општина. Мења се обука војника, њихова опрема и начин размишљања.
Поморски капетан Франк Фанрих, под руководством чијег одељења се развија Оплан ДЕУ, додаје да је кључни елемент цивилно-војна интеракција широм државе. Реч је о војној подршци цивилној одбрани, али и о цивилном доприносу планирању војне одбране.
– Унутрашња и спољна безбедност тешко да се више могу одвојити. Ми ћемо моћи да испунимо своје задатке само уз подршку савезних држава, власти и привреде – поручује капетан Фанрих.
Недостатак муниције велика слабост
Анганжман фрегате „Хесен“ у Црвеном мору у сукобу са Хутима, показао је да би немачка морнарица морала да се оспособи за рат брже него што се мислило, оцењују у Бундесверу. Безбедност војника на броду није била угрожена, али када је реч о одвраћању Русије, недостатак муниције је сигнал велике слабости.
Неки аналитичари сматрају да би Москва могла да буде спремна за инвазију на чланице НАТО на Балтику за пет, шест година. А тамо би немачка морнарица морала да буде знатно интензивније ангажована, него што је тренутно у Црвеном мору. „Нажалост, још нисмо тамо где би требало да будемо када се ради о набавци муниције – упозорава поморски инспектор Јан Кристијан Как.
У Бундесверу 16 команди
– Ако се криза назире, важно је флексибилно, зависно од ситуације допринети ефикасном одвраћању. Посебна структура са 16 покрајинских команди Бундесвера, показала се изузетно ефикасном – истиче генерал-мајор Андреас Хене, командант Командне области и заменик команданта Територијалне команде Бундесвера. – Заштита од катастрофа, цивилна заштита и одбрана морају се посматрати као целина државе и уз поштовање и признавање одговарајућих надлежности. Ово захтева заједничко разумевање и мотивацију да би укупна одбрана била одржива.
Извор: Новости.рс
