У руској Државној думи, на првој пленарној седници после терористичког напада у „Крокус сити холу“, избила је расправа о укидању мораторијума на извршење смртне казне.
Председник партије „Праведна Русија“ Серхиј Миронов је покренуо питање потребе враћања смртне казне у Руску Федерацију . Према његовим речима, пре сукоба у Украјини и пре догађаја у Крокусу, спроведена је анкета међу Русима, која је показала да 69 одсто грађана Русије одобрава враћање смртне казне за терористе и убице деце.
И Миронов није једини с таквим ставом.
Смртна казна постоји у руском Уставу, али је под неограниченим мораторијом скоро три деценије.
Русија је усвојила мораторијум 1996. године као део својих настојања да се придружи Савету Европе. Русија је искључена из савета у марту 2022. као резултат инвазије на Украјину.
У руском парламенту тренутно нема јединственог става о укидању мораторијума на смртну казну али портпарол Државне думе Вјачеслав Володин напоменуо је да је за враћање извршења довољно да се усвоји резолуција Уставног суда.
Тренутно администрација председника Руске Федерације нема једнозначно мишљење о овом питању.
„Неопходно је израчунати ризике такве одлуке.
Дискусију су покренули су лидери фракција Праведне Русије, Сергеј Миронов и Леонид Слуцки из ЛДПР. Претходно су ову тему покренули и шеф фракције „Јединствена Русија” Володимир Васиљев и заменик шефа Савета безбедности Дмитриј Медведев. У дискусију на пленарној седници укључио се и председник Државне думе Вјачеслав Володин.
Володинове речи садрже став да је за враћање извршења довољно усвојити резолуцију Уставног суда.
„Колико знам, нико није укинуо смртну казну ни у нашем Уставу ни у кривичном законодавству. Постоји одлука Уставног суда која је одложила доношење такве пресуде. Дакле, нису потребни референдуми, одлука Уставни суд по овом питању је довољан“, рекао је Володин али И напоменуо да „то не значи да ће неко управо сада спровести такав сценарио“.
Уставни суд Руске Федерације још није изнео свој став у вези са скупштинском расправом. То су објаснили чињеницом да „у контексту расправе о овом проблему у данашњој ситуацији, то питање може постати предмет судског разматрања“.
Како уверава доктор правних наука Михаил Федотов, одлуку Уставног суда о мораторијуму на извршење нико не може поништити, а посебно сам Уставни суд.
„Уставни суд не може да донесе нову одлуку која би била у супротности са оном која је раније донета. Зато, да бисмо укинули мораторијум, мораћемо да усвојимо нови Устав“, каже Федотов.
Истиче и да се по Уставу смртна казна може применити само за посебно тешка кривична дела против живота, а у ову категорију „не спадају тероризам, издаја и педофилија”.
Пре мораторијума било је пет кривичних дела за која се кажњава смрћу. Ради се о квалификованом убиству, геноциду, убиству државне или јавне личности или лица које спроводи правду или истрагу.
Мењаћемо устав, ако је потребно, али Русија мора да се обрачуна са зликовцима, да стави до знања да са њом нема шале, убицама стотина људи доживотни затвор је мала казна, став је у већини полемика на друштвеним мрежама и у медијима.
Извор: Политика
