Рим – НАТО може да распореди војни контингент од 100.000 војника за војну акцију против Русије ако та земља пређе једну од две црвене линије, пише у коментару италијанска „Република”.
Лист наводи да се прва црвена линија односи на директну или индиректну интервенцију треће стране у рату против Украјине, а реч је пре свега о учешћу у инвазији са севера Белорусије, док је друга црвена линија војне провокације против балтичких земаља, Пољске или Молдавије.
„Република” напомиње да тренутно не постоје оперативни планови који би подразумевали слање трупа, већ само процене могућих акција у случају ванредних ситуација као крајња мера и истиче да је фокус и даље на одвраћању и отклањају могућности да директан сукоб постане стварност.
ЦЕЛА СРБИЈА ЈЕ ОВО ЧЕКАЛА: Срби, сада можете да СРБУЈЕТЕ на српској друштвеној мрежи СРБСБУК
Римски дневник пише да је НАТО, први пут од почетка рата у Украјини, на веома поверљив начин и без званичних саопштења, идентификовао најмање две црвене линије, које, ако буду пређене, може доћи до директне интервенције у сукобу у Украјини.
Аналитичари оцењују да је руско-украјинска граница веома дуга, а да трупе Украјине више нису у стању да је у потпуности контролишу, па би потенцијални продор Русије на северозапад створио коридор између Кијева и Белорусије, а Минск би тада био директно укључен у војни сукоб, пише лист.
Када је реч о другој црвеној линији, а то су војне провокације против балтичких земаља, Пољске или Молдавије, „Република” наводи да то не мора нужно бити инвазија, већ само војни напад како би се тестирала западна реакција.
Према писању листа, више није искључена хипотеза о војном слому украјинских трупа, због чега је од виталног значаја за западне лидере да пошаљу јасну поруку руском председнику Владимиру Путину да је једно дубоко продрети на источне територије, а друго освојити престоницу или укључити треће државе у рат.
Другим речима, оцењује италијански лист, Украјина не сме да изгуби и НАТО је спреман да директно интервенише како би избегао колапс Кијева.
„Република” наводи да на истоку Европе, у балтичким земљама, у Пољској, Словачкој, Мађарској, Бугарској и Румунији, НАТО може да рачуна на више од 100.000 војника који су већ распоређени или би били мобилисани за неколико дана.
Лист оцењује да би се могућа реакција Запада одвијала постепено и да би прво било мобилисано ваздухопловство, док би копнене трупе биле последње средство у случају ескалације.
На Западу су свесни да би у случају директног сукоба и даље постојале огромне оперативне потешкоће, а да Француска, на пример, може брзо да пошаље не више од 20.000 људи, наводи се у коментару „Републике” и додаје да, према речима бившег команданта Стратешких ваздухопловних снага Бруна Мегреа, у сукобу високог интензитета француско ваздухопловство не би имало расположивих авиона за 10 дана и вероватно не би имало ракете на располагању након два дана.
Лист наводи да аналитичари сматрају да сличне процене, у неким случајевима и горе, важе за главне европске земље када је реч о недостатку артиљерије и производних линија војне индустрије, али истовремено указује да у Европи постоје америчке базе, због чега НАТО данас више не искључује ниједан сценарио.
Извор: Република
