Србија

ОГЛАСИО СЕ ПРЕДРАГ КОН! Да ли ћемо још неко дуже време бити заробљени у неким мерама?!

Фото: Јутјуб

На сваких месец дана биће новог таласа ако попустимо с мерама, забрана контаката треба да буде у глави, а ношење маске у затвореном простору је неопходно како се не би угрожавало своје, али и туђе здравље, изјавио је епидемиолог др Предраг Кон.

Да ли ово, поготово сам почетак Коновог излагања, значи да ћемо практично заувек или ако не баш заувек, онда бар још неко дуже време, бити заробљени у неким мерама?!

Региструјте се на првој српској друштвеној мрежи Србсбук

Маске у затвореном простору, физичка дистанце од друге особе, избегавање места где се окупља велики број људи, држање физичке дистанце, грљење и љубљење са пријатељима, само су неке од мера са којима морамо живети.

Бар док се не пронађе вакцина, а то неће скоро, сва је прилика (сигурно не још годину дана), или док не стекнемо колективни имунитет, а све су шансе да ни од тога нема ништа у скорије време.

Инфектолог проф. др Жарко Ранковић, објаснио је за „Блиц“ да још увек имамо бројне недоумице када је вирус корона у питању, те оно што је сигурно је да ћемо морати да научимо да живимо са њим, али и да променимо понашање водећи рачуна како о себи, тако и о другима.

– Морамо да водимо рачуна о себи на следећи начин, да обавезно носимо маску у затвореном простору, маска је обевезна када улазимо у јавни саобраћај, такси, пошту, банку, дистрибуцију, где год. Маску треба носити кад улазимо апотеку, продавницу, супермаркет, да што чешће перемо руке, колико год да перете недовољно је, објашњава професор Ранковић.

Заборавите на старе навике грљења, љубљења…

Наша навика поздрављања, грљења и присности са пријатељима, путовања, одлазак у клуб, на масовне концерте, мораће да сачека мирније време, јер свако од нас може бити вирусоноша и то је оно што је код овог вируса опасно.

Када сусретнемо некога морамо се понашати онако како нисмо навикли, а то подразумева да нема руковања него наклон, млади људи воле да се грле, да изражавају емоције приликом сусрета, мислим да сада није време за то. Требало би одложити славља, рођендане, крштења, свадбе, макар до јесени да се сачека. Према ономе што чујем од колега највећи број инфицираних особа је са неких славља и окупљања, каже професор Ранковић.

Иако нам се можда не допада чињеница да морамо да одложимо славља, оно што је извесно чак и ако их буде, да ћемо морати славити „под маскама“.

Епидемиолози објашњавају да је у наредном периоду важно да будемо свесни колико се вирус брзо шири, да нас изненађује из дана у дан, али и да ће од великог значаја бити ако будемо друштвено одговорни, односно ако се будемо суздржавали од свега што представља ризик од заражавања.

За добру вакцину потребне су године истраживања
Научници широм света увелико тестирају 150 вакцина против короне, од тога њих 17 се већ испитују на људима.

Међу најозбиљнијим кандидатима су САД, Кина, али и британско-шведски фармацеутски концерн, чија се клиничка испитивања налазе у такозваној “другој фази”, што значи да они увелико тестирају вакцине у хуманој популацији, на добровољцима.

За њима не заостаје ни Русија, Немачка, али ни друге земље, које активно учествују у трци за вакцином која ће зауставити Цовид-19.

Научници широм света објашњавају да је за добру вакцину потребно вишегодишње истраживање, али се свакако очекује да до краја 2020. године буде направљена прва вакцина која ће бити верификована као ефикасна.

Према садашњим најавама вакцина у Србији се очекује у другој половини 2021. Или најкасније почетком 2022. године.

Колективни имунитет је још далеко
За колективни имунитет потребно је да чак 60-70 одсто људи стекне антитела. Како су епидемиолози објашњавали раније, одређени број људи се избори са Цовидом-19, а да не осети никакве симптоме, с тим што, мислећи да је здрав, успут зарази и оне људе са којима је у контакту.

Први резултати Националне сероепидемиолошке студије, у које је „Блиц“ ексклузивно имао увид, показују да је процена да тек 6,4 одсто људи у нашој земљи има антитела на корона вирус.

Иако су ставови стручњака по питању колективног имунитета различити, те једни сматрају да смо га достигли, а други да смо од његовог степена који би нас штитио веома далеко, чињеница је да оно што је за његово стварање потребно, нисмо достигли.

– Ако преко 60 одсто становништва стекне антитела, онда ћемо имати колективни имунитет и то је веома важан податак који може да нас доведе дотле да ми као земља будемо мирни. Сигурно је да ће се толико људи у Србији заразити, питање је само у ком интервалу, и то је оно о чему треба да водимо рачуна – рекао је раније за “Блиц” проф. др Бранимир Тиодоровић.

Са друге стране, његова колегиница др Дарија Кисић Тепавчевић је, коментришући студију стручњака са Медицинског факултета према којој 6,4 одсто грађана има имунитет, рекла да је реч о „реалним подацима“, као и да сада не треба да се ослањамо на колективни имунитет.

– То су резултати пилот истраживања стручњака са Медицинског факултета, да ли је то много или мало… То је онако како јесте. Сви би волели да је то 100 одсто, али то су реални подаци. Сваким новим даном, гледајући бројеве оболелих ми природно стичемо тај имунитет, при чему напомињем да не треба да се уздамо у колективни имунитет, већ треба да учинимо све да спречимо да се у нашем организуму вирус умножава – објаснла је раније др Кисић Тепавчевић.

Колико смо заиста далеко од колективног имунитета – не знамо тачно. Исто тако, како се последњих дана говори, изгледа да доста тога не знамо ни о самом вирусу јер нас је поново изненадио, те се прогнозе о крају борбе са епидемијом нису обистиниле, а ни топлије време није донело значајно бољу епидемиолошку ситуацију.

Мере са којима ћемо живети барем у наредних годину дана

Ношење маски у затвореном простору (канцеларија, превоз, пошта, банка, апотека, продавница, тржни центар….)
Без присног поздрављања
Избегавати масовна окупљања, било на затвореном или отвореном простору
Што чешће прати руке
Увек код себе имати дезинфекционо средство
Физичка дистанца од једног метра

Извор: Блиц.рс

Ознаке