Чувена проф. Сара Гилберт, која је створила вакцину Оксфорд/АстраЗенека упозорила је свет да би наредну и много гору пандемију могао да изазове мутација озлоглашеног Нипа вируса из Индије, уколико се свет што пре не окрене прављењу вакцина за друге вирусе за које знамо да постоје у природи.
Штавише, пре нешто више од месец дана званичници на југу Индије имали су пуне руке посла у спречавању потенцијалног избијања епидемије Нипа вируса, након смрти дванаестогодишњег дечака.
Он је, наиме примљен у болницу у Кожикодеу, граду у индијској држави Керала са симптомима грознице и упале мозга, а убрзо му је дијагностикована инфекција вирусом Нипах од чијих је последица преминуо 5. септембра.
Након његове смрти, званичници су пожурили да идентификују и изолују људе који су били у блиском контакту са дечаком. До 6. септембра идентификовано је 188 контаката, од којих се 20 сматра блиским и ти људи су стављени у карантин, наводи CBC News. Већ 7. септембра, осам блиских контаката је било негативно на вирус.
Међутим, најмање два здравствена радника која су била у контакту са дечаком почела су да показују симптоме вирусне инфекције и била су хоспитализована док су чекали потврду инфекције. Званичници су такође затворили подручје у радијусу од 3,2 километара од дечакове куће како би истражили потенцијалну епидемију.
Симптоми Нипа вируса
Нипа вирус се природно налази у воћним слепим мишевима из рода Птеропус, мада може прећи и на друге животиње, укључујући и људе, подаци су светских Центара за контролу и превенцију болести (ЦДЦ). Вирус узрокује отицање мозга познатије као енцефалитис, а симптоми могу укључивати грозницу и главобољу, након чега следе поспаност, дезоријентација и конфузија. Према ЦДЦ-у, људи који су заражени вирусом могу пасти у кому у року од 48 сати од појаве симптома.
Према подацима Светске здравствене организације, Нипа је високо смртоносан вирус, са стопом смртности од 75 одсто. То је много више од стопе смртности од ковида 19, за коју се процењује да је око 2 одсто.
Ипак, вирус Нипа је много мање заразан од коронавируса који изазива ковид 19. На пример, процењује се да варијанта коронавируса делта има основни репродукциони број, или Р0 од око седам, што значи да свака заражена особа шири вирус на просечно седам других људи. Насупрот томе, Р0 за вирус Нипа је око 0,5, подаци су Центра за здравствену сигурност „Џонс Хопкинс“.
Иначе, овај вирус је први пут откривен 1999. године, када је изазвао епидемију у Малезији и Сингапуру на фармама свиња, када је преминуло више од 100 људи, наводи ЦДЦ. Од тада је вирус углавном изазивао епидемије у Бангладешу и Индији.
„Пожуримо са вакцинама пре него што буде касно“
Творац оксфордске вакцине против коронавируса (АстраЗенека) проф. Сара Гилберт рекла је да, за сада, не постоји вакцина за вирус који изазива отицање мозга. Како каже, ако се вирус икада развије тако да буде инфективнији, као што је то ковид научио, последице по човечанство би биле велике.
– Сада су сви свесни како се SARS-CoV-2 проширио светом. Мутирао је, еволуирао је и дошли смо до делта варијанте која је веома преносива. Ако добијемо делта варијанту Нипа вируса, онда бисмо одједном имали високопреносив вирус са 50 одсто смртности – рекла је.
Током једног догађаја на Фестивалу књижевности у Челтенаму, др Гилберт је рекла да се њен тим бори за прикупљање новца потребног за развој вакцина против већ познатих болести, али и оних које тек треба да се појаве.
Пре почетка рада на вакцини Оксфорд/АстраЗенека у јануару прошле године, др Гилберт је истакла да је радила на вакцинама против вируса Нипа, Ласа горзнице и МЕРС-а.
Међутим, њен рад је кренуо „уназад“ од пандемије.
– У пандемији смо научили да можемо брже и боље. Желимо да применимо те лекције, али и даље морамо да обезбедимо средства за то. Потребне су нам залихе вакцина против ових патогена за које већ знамо, јер како ће изгледати ако одједном дође до велике пандемије Нипе која почиње да се шири светом? То знамо годинама и почели смо да правимо вакцину пре пет година, али она још није готова.
Нипа је на врху листе десет приоритетних болести које је СЗО идентификовала као потенцијалне изворе будућих епидемија, а 2018. године су саопштили да „постоји хитна потребна за убрзаним истраживањем и развојем вируса Нипа“.
Недавна епидемија је била пета у Индији од 2001. године, а друге су биле у југоисточној Азији.
Случајеви заражавања настављају углавном у контакту са болесним свињама или конзумирањем воћа загађеног пљувачком или урином заражених слепих мишева. Постоји потенцијал да су места попут Камбоџе, Индонезије, Мадагаскара, Филипина и Тајланда у опасности јер су позната као станишта великог броја слепих мишева.
Извор: euronews.rs
