Наиме, још у мају 1995. године „угледни“ хрватски грађанин и бивши уставни судија, Вице Вукојевић, предложио је Закон о оснивању Државне канцеларије за хрватски језик, која би се бринула о чистоћи језика у јавној употреби, а посебно би се надгледао језик у „медијима, телевизијским и радијским емитовањима и јавном говору“. Његова замисао била је да се затвором до шест месеци казни одговорна особа „која користи нехрватски ‘међународни-хрватски’ језик”.
Спровођење овог закона о „језичком фашизму“ пало је на плећа Ивице Крамарића, тадашњег вишег правног саветника у министарству правосуђа, а какве санкције би требале да чекају прекршиоце објаснио је у марту 1996. године за данас упокојени дневни лист Вјесник. За ту изјаву је касније у такође угашеном Ферал Трибуну био награђен са завидном позицијом у сталној рубрици „Greatest shits“, пише Лупига. Па ево како су то језични фашисти замислили:
„Предлажем да се у будући хрватски казнени законик у првој глави посебног дијела кажњивих дјела против Републике Хрватске унесе кажњиво дјело под насловом и садржајем: “Неодговарајућа упораба хрватскога језика“.
Члан 1. Тко с наканом у књизи, студији, часопису, новинама, јавном говору или другом писаном тексту величине једног ауторског арка упораби више од пет српских ријечи те толико англизама или других туђица непреведених на хрватски језик, осим у случају непостојања одговарајуће хрватске ријечи или назива, казнит ће се новчаном казном или затвором од три мјесеца до три године.
Члан 2. Тко почини дјело из става 1. на начин да у јавном тексту или говору преко радија или телевизије или на јавном скупу упораби између једне и пет ријечи српскога називља или друге туђице, казнит ће се новчаном казном од 1000 до 5000 куна.“
На сву срећу, пише овај хрватски портал, негде је ипак било довољно разума да ова монструозна идеја никада не заживи.
Подсетимо, након што се одржала серија регионалних конференција у Подгорици, Сплиту, Београду и Сарајеву, више од 200 стручњака из лингвистике и других друштвених наука потписало је Декларацију о заједничком језику.
Декларација је настала као резултат пројекта “Језици и национализми” којем је циљ био подизање свести о језику, како би се активно утицало на постојеће националистичке језичке праксе у све четири државе регије у којима се говорио српско-хрватски или хрватско-српски језик.
У састављању текста Декларације која ће бити представљена 30. марта у Сарајеву учествовало је тридесетак експерата различитих профила из Хрватске, Србије, Босне и Херцеговине и Црне Горе.
