Звонимир Трајковић, бивши саветник Слободана Милошевића, а потом и Радована Караџића, открио је детаље свог ‘дуела’ са Милошевићем из 1990. године око пројекта ‘Дрина’.
Предложио сам Милошевићу тај пројекат према којем је требало да Французима и Американцима продамо концесију над Дрином и њеним притокама на 25 година, након чега би француски и амерички лобисти уложили 16,5 милијарди долара у изградњу 28 хидроелектрана. Међутим, Милошевић је то одбио као од шале, рекао је Трајковић и открио многе детаље око пројекта.
Пројекат ‘Дрина’ састојао се од четири подпројекта која су, између осталог, предвиђала и ревитализацију косовских електрана и постављање подводног кабла за јужну Италију којим би се Италији стално испоручивало 2.000 мегавата.
– Ја сам био пресрећан када су Американци и Французи прихватили тај план. Одмах су, наравно, ускочили и Италијани јер им је било јако важно да добију то напајање с југа. Али, понављам, Милошевићу се то није свидело јер је, практично, услов био да се концесија за Дрину да за један долар. Узалудно сам покушао да објасним Милошевићу да ономе ко хоће овде да уложи 16,5 милијарди долара не може тражити паре за Дрину.
Питао сам га шта они могу Дрини, да ли могу да је однесу, преселе некуда? Не, рекао сам, Дрина ће увек бити ту где јесте и тећи ту куда тече. Милошевић је био неумољив – присећа се Трајковић.
Милошевићев саветник у периоду 1990-1993. године верује да је његов шеф пристао на пројекат ‘Дрина’, у Србији би данас све било другачије.
– Рат је за Американце бизнис, бомбардовање Југославије Запад је коштало око 20 милијарди долара. Да су уложили 16 милијарди долара у овај пројекат, не би ни помислили на бомбардовање. То је начин на који размишљају мултинационалне компаније, а управо оне постављају Буша, Клинтона – рекао је Трајковић.
Он објашњава да је Дрина један од последњих речних енергетских потенцијала у Европи, и то је разлог због којег су странци били вољни да уложе толики новац. Кључни стимуланс требало је да буде понудити Дрину бесплатно као концесију, односно за један долар на 25 година што је за странце, ипак, био примамљивији део понуде.
– У питању су мултинационалне компаније које не би радиле нешто зато што нас воле, већ зато што је њихов интерес огроман, због тога што би један ‘Џенерал електрикс’ радио генераторе, турбине, трансформаторе и све друго.
У тој ситуацији наша грађевинска, електро и машинска оператива укључила би се у све те послове. На тај начин, процена је била да би 63 одсто од 16,5 милијарди долара остало код нас – проценио је Трајковић.
https://www.youtube.com/watch?v=wgzi0745pAQ
