Отприлике 100 трилиона бактерија налази се на телу човека. Највише их има на кожи, у устима и у цревима. Неке нас штите од инфекција и помажу нам у варењу хране, док се од других можемо озбиљно разболети.
Гљивице и вируси такође су „становници“ људског организма, а иако су оне присутне у најмањем броју, имају важну физиолошку улогу. Посебно је важно, кад се њихов број поремети, могу пореметити наш имунитет, па и утицати на настанак рака.
Нова студија објављена у часопису Натуре открила је да гљивице могу проћи дубоко у панкреас, која се налази иза желуца и лучи пробавне ензиме у танком цреву. Код мишева и људи са карциномом панкреаса, гљивице се размножавају 3000 пута више у порешењу са здравим ткивом – а једна гљивица посебно може поспешити раст рака панкреаса.
Истраживаче је изненадила присутност гљивица у панкреасу као и њихов огроман пораст у болести.
– Панкреас се до недавно сматрао стерилним органом – каже др Џорџ Мирел, хируршки онколог са Медицинског факултета Универзитета у Њујорку који је водио студију.
Провуку се у панкреас попут бактерија
Ипак, недавна истраживања показала су да би се неки микроорганизми, попут бактерија, могли провући поред мишића званог Одијев сфинктер, који раздваја панкреас од остатка црева. Можда би гљивице такође могле да колонизују панкреас на исти начин. Да би то сазнали, др Милер и његов тим хранили су мишеве врстом пивског квасца означеним зеленим флуоресцентним протеином.
Флуоресцентни маркер открио је да је квасац заиста прешао из пробавног тракта у панкреас након неколико минута. Код мишева су се врсте гљивица које су завршиле у панкреасу обично врло разликовале од оних које су остале у цревима. Аскомицете и Басидиомицота биле су једине сорте гљивица које су колонизовале ткиво панкреаса.
Једна гљивица била најзаступљенија панкреасу: род Басидиомицота зван Маласезија, који се обично налази на кожи и власишту животиња и људи и може изазвати иритацију коже и перут. Неколико студија такође је повезало гљивице с упалним болестима црева, али ново откриће је прво које их повезује са раком.
Резултати показују да Маласезија није била присутна у великом броју само код мишева који су добили рак панкреаса, већ је била присутна и у изузетно великом броју у узорцима пацијената са карциномом панкреаса, рекао је др Берк Ајкут из лабораторије др Милера. Применом антифунгалног лека решили су се гљивица на мишевима и спречили развој тумора. И када су третирани мишеви поново добили гљивице, њихови тумори поновно почели да расту, што је показатељ, рекао је др Ајкут, да гљивичне ћелије покрећу раст тумора.
Добар биомаркер за уочавање
– Морамо прећи са размишљања које је фокусирано искључиво на ћелије тумора до размишљања о целом „комшилуку“ у којем тумор живи – рекао је др Брајан Волпин, истраживач рака дигестивног система с аИнститута за рак у Бостону.
Околно здраво ткиво, имунитет, колаген и друга влакна која држе тумор, као и крвни судови које се њиме хране помажу да се поспеши или спречи раст карцинома.
Микроби су још један фактор који треба размотрити у абецеди фактора који утичу на ширење рака. Популација гљивица у панкреасу може бити добар биомаркер за оне који су у ризику од развоја рака, као и потенцијални циљ будућих лечења.
„Ово је огромна прилика за интервенцију и превенцију, што заправо немамо за карцином гуштераче“, рекла је др Кристина Дону, истраживачица рака панкреаса.
Извор: Курир.рс
