“Пре четири године први пут сам био у Београду и одушевио ме је. Од тада сам чак 18 пута био у Србији, код пријатеља. Имао сам задовољство да посетим Београд, Нови Сад, Ниш и да се возим кроз природу.
Сада имам јако блиског пријатеља у Србији, чија ме је породица малтене усвојила. Моје пријатеље и мене третирају као краљеве сваки пут кад им дођемо у госте. Чак су нам дали и српска имена.
Ја волим вашу земљу, ваше људе, вашу храну, волим ваше пиће па чак и вашу шашаву музику. Од кафана и сплавова до скромних кафића и мирних засеока и природе. Све волим. Чак сам доста читао и о вашој историји, новијој и далекој.
На путовању вазом из Будимпеште до Софије моји пријатељи и ја смо чак морали да станемо у Београд, на 12 сати, да бисмо јели у нашем омиљеном ресторану, Локију, и за вечеру и за доручак. И када је мој најбољи пријатељ и брат дошао да ме посети док сам живео у Будимпешти, морао сам да их одведем до Србије. Одмах су се заљубили, као и ја.
Путовао сам по целом Балкану, али ни једна земља ми није толико дотакла срце као Србија. Желим да се захвалим свим Србима који су мене и моје пријатеље Американце угостили са толико љубави.
Апсолутно обожавам вашу земљу и увек сам срећан када се у њу враћам. У међувремену, идем да тражим место где има добрих ћевапчића у месту где сада живим. Пожелите ми срећу.
