Немачки лист „Велт“ сматра гранични спор Хрватске и Словеније бизарним, али упозорава да би корист могли да имају заговорници нелибералне демократије у ЕУ.
Напетости су последица распада Југославије
Лист наводи да би највећу корист од спора Хрватске и Словеније могли да имају они попут мађарског премијера Виктора Орбана и пољског ултраконзервативног лидера Јарослава Качинског, преноси загребачки портал „индекс“.
„Велт“ пише да се Хрватска и Словенија “већ годинама жестоко натежу око неколико квадратних метара мора“, и то чак не око лепих јадранских плажа него о “подручју на ком лови неколико рибара“. Због разграничења у малом Пиранском заливу “два суседа иду опасним смером конфронтације“, а вечна свађа би сада могла да ескалира због одлуке Словеније да имплементира међународну арбитражну одлуку о разграничењу двеју државе.
“Хрватска је до данашњег дана имала скоро две године да призна арбитражну одлуку, према којој Словенији припадају две трећине заливава, али хрватска влада се одлучила да ће арбитражу комплетно игнорисати. Хрватска је већ пре две године у знак протеста иступила из арбитражног процеса“, подсећа њемачки лист и наводи да је хрватски аргумент за такав потез била неправилност у арбитражном процесу.
“Напетости су израз старих борби за поделу територија међу производима распада Југославије, те ће ионако ломљив мир на западном Балкану још више довести у питање. И туристи би могли да осете последице тога. Наиме, нико не може да спречи Словенију да уведе строге граничне контроле према Хрватској“, пише „Велт“ и истиче да Хрватска није део шенгенске зоне слободног кретања. Словенија је то већ летос урадила, а резултат су биле колоне дуге километрима, напомиње лист и упозорава да би такав стални гранични режим био фаталан за хрватски туризам.
“Али још већи је проблем то што је арбитража као инструмент решавања граничних спорова ослабљена. Ако та врста неутралног посредовања треће стране више не ужива поверење и неће бити прихваћена са обе стране, онда је Европска унија изгубила једну од најважнијих полуга за своју политику на Балкану“, пише „Велт“.
Брисел се надао да ће помоћу арбитража средити и неке друге граничне спорове у региону, “који је пун таквих конфликата“, а хрватско-словенска арбитража се претворио у “мрачан преседан“, из којег је изашло још “интерног стреса за ЕУ“.
Немачки лист подсећа и да је “Хрватска као најмлађа чланица ЕУ посвађана са свим својим суседима“, али кључно је што њено одбијање признавања арбитражне пресуде и другима нуди такво понашање као могућност.
С обзиром на то да земље настале распадом Југославије нису саме у стању билатералним договором да реше своје проблеме око граница, ако то није могуће ни међународном арбитражом, цео процес приближавања Европској унији би се могао претворити у серију блокада.
“Упућени у бриселска дешавања су забринути да би инсистирање Европске комисије на признавању арбитраже у Хрватској могло бити интерпретирано као једнострана подршка Словенији, те Хрватску још више гурнути у савез с националистима из Мађарске и Пољске“, закључује „Велт“ и завршава констатацијом да би такав развој догађаја “дугорочно представљао постављање експлозива испод целог европски пројекта“.
Фото: Pixabay.com
Извор:Vestionline.com
