15. новембра је Конгрес усвојио резолуцију да наметне зону забране летова над Сиријом, за шта стручњаци упозоравају да ће резултирати ратом између САД-а и Русије.
Ова резолуција значи да Америка сада може да обори руске ратне авионе који делују у региону.
Тхефреетхоугхтпројецт.цом извештава:
Убрзо после председничких избора, кључни ратни хушкачи у Конгресу су почели да формулишу планове да повећају сукоб. Док су сви били ометени избором Трампа, шест представника је искористило прилику на седници и суспендовали “нова правила“ да би донели ову резолуцију.
Ова резолуција обухвата и Секцију 303, под називом: Процена потенцијалне ефикасности и услова за успостављање сигурне зоне или зоне забране летова у Сирији.
Како преноси Цонсортиум Неwс:
“Крајем дана, 15. новембра, недељу дана након америчких избора, сазван је Конгрес на посебној седници на којој су суспендована нормална правила како би Кућа могла да спроведе Резолуцију 5732, позивајући на интензивирање већ оштрих санкција Сирији, наметање “зоне забране летова“ унутар Сирије (како би спречили сиријску владу од летења) и појачавање напора да се поднесе кривична пријава против сиријских званичника…“
“Најупечатљивије, резолуција позива на процену и израду планова САД-а да наметну “зону забране летова“ унутар Сирије, суверене државе, ратни акт који би прекршио међународно право као акт агресије. Она такође може поставити војску САД-а у позицију да оборе руске авионе.“
Суспензија правила процедуре је требала бити искоришћена за “не контроверзне“ законе као што је именовање поште, али ова мала група законодаваца ју је искористила да донесу драстично важан закон. Очигледна злоупотреба власти показује очај у редовима неоконзервативаца.
Доналд Трамп је говорио против промене режима, али с обзиром на његово непримерено понашање, о стварном положају његове долазеће администрације можемо само да нагађамо. Трампов избор генерала потпуковника Мајкла Флина за саветника за националну безбедност није добар предзнак.
Раније овог месеца је Флин снажно подржао турског председника Ердогана, сугеришући да је он под опсадом “радикалног Ислама“ и да му је очајнички потребна помоћ. Чинило се да је Флин одбацио Ердоганов обрачун са политичким дисидентима и сумњиве околности покушаја државног удара који је омогућио Ердогану да учврсти своју моћ.
Иако су и руска и америчка бомбардовања довели до цивилних жртава, оно што потпуно недостаје у Западној причи о Сирији је како је америчка интервенција у интересу промене режима била катализатор за данашње паклене услове у тој земљи, и резултирала поплавом сиријских избеглица.
Као што је и пре речено, Пентагон је одржавао Салафист секту у источној Сирији – како би помогли Америци и њеним савезницима да постигну промену режима – а ти екстремисти су постали насилна терористичка група под називом ИСИС.
Како би задржали америчку јавност у незнању по питању стварног стања у Сирији, као и ради очувања спектра тероризма како би оправдали велику војну потрошњу, пропаганда политичара мора бити толико комплетна да и сами поверују у њу.
Ово је показано током 40-минутне “дебатне“ седнице између шест законодаваца који су прогурали предлог закона.
Они су тврдили да Обамина администрација “седи и не ради ништа“ док се насиље погоршава, а да Асад “убија милионе својих грађана.“ Све ово је, наравно, лаж.
“До краја 2011. године, САД су активно координирале, обучавале и снабдевале оружане опозиционе групе. Када је либијска влада Моамера Гадафија свргнута у јесен 2011. године, ЦИА је надгледала преусмеравање либијског оружја сиријској оружаној опозицији, што је документовано у извештају Одбрамбене обавештајне агенције у октобру 2012. године.
Ови трансфери оружјем су били тајни. За јавност, било је признато да САД снабдевају оружану опозицију комуникацијском опремом, док их “савезници“ САД-а – Саудијска Арабија и Катар – снабдевају оружјем. То је један од разлога зашто је Саудијска куповина оружја скочила у том временском периоду; они су куповали оружје да замене оно које је транспортовано до оружане опозиције у Сирији. То је било врло профитабилно за америчке произвођаче оружја.
Огромни трансфери оружја оружаној опозицији у Сирији су се наставили до данас, са владом САД-а још директније укљученом. Прошлог пролећа, Јанес Дефенсе су известили о детаљима америчке испоруке муниције, ракетних бацача и другог наоружања за оружану опозицију.
Дакле, политичке тврдње да је Америка била неактивна су неосноване. У стварности, Америка је учинила све сем директног напада на Сирију. И војска САД-а је почела да прелази ту границу. 17. септембра, америчка ваздухопловна коалиција је спровела низ ваздушних напада на сиријску војску у Палмиру, убивши 80 сиријских војника и омогућавајући ИСИС-у да покрену напад. Тврдње да је то била “грешка“ су веома сумњиве.“
Сиријски Опсерваторијум за људска права процењује број погинулих као: “убијене про сиријске снаге – 180.000; убијене снаге које су против владе – 105.000; убијени цивили – 89.000.“
Ово ни на који начин не умањује значај ових ужасних смрти у рукама зараћених снага. Али је веома важно да се укаже на претеране захтеве америчких политичара и њихов притисак да се донесе још више смрти и разарања у Сирију.
Комитет за домаће законодавство је анализирао Резолуцију 5732 и открио да би она отежала мировни споразум, а не олакшала.
Сваки мировни споразум који Башара ал Асада оставља на власти би био неуспех за америчку хегемонијску спољну политику која је већ годинама врши притисак за промену режима. Он би, такође, био победа за Русију која помаже Асаду у борби против ИСИС-а и “умерених побуњеника“ које финансира САД и који покушавају да збаце Асада.
Не изненађује што израелски лоби спроводи кампању за пролаз Резолуције 5732, јер је Израел званично у рату са Сиријом и наставља да незаконито заузима сиријску област Голан Хеигхтс. Уклањање Асада би олакшало ствари Израелу да трајно одузме ову област богату горивом, што би задало ударац њиховим непријатељима у Либану и Ирану.
Извор: Wебтрибуне.рс
