Око 300 америчких маринаца ће бити стационирано у Норвешкој и смењиваће се сваке године од 1. јануара као део пекета мера чији је циљ да се обезбеди најисточнија граница НАТО.
Иако ће бити око 1.000 километара удаљени од границе, планирано је да се обуче како би појачали спремност нових превентивно прераспоређених тенкова и оружја постављених ове године у подземним пећинама.
Али пре прекоманде, САД и Норвешка спроводе вежбе изнад Арктичког круга одводећи Абрамс тенкове северније него икада досад као део здружене вежбе која траје дуже од недељу дана.
А примећено је и да се на ове вежбе пажљиво мотри – норвешка полиција истражује више од 10 уочених неидентификованих беспилотних летелица које су уочене како осматрају америчко-норвешке маневре.
Портпарол норвешке војске Оле Јохан Скогмо је рекао да се истражује да ли су дронови повезани са “знатиженим локалним становништвом или другим државама”.
Узрок је – Украјина
А за читаву ту активност разлог је Украјина.
– 2014. је било јасних знакова да је Русија ушла у фазу у којој је вољна и способна да употреби војну силу. Изненада смо променили фокус с Авганистана на колективну национану одбрану – рекао је Елдар Бернил, виши норвешки безбедносни официр.
Он је за Си-Ен-Ен казао да расте забинутост због претње коју представља Русија након њених акција на Криму и у источној Украјини где су мале групе сепаратистичких побуњења потпомогнуте дискретном руском војном силом.
– Ради се о хибридном ратовању који је рат на прагу рата, где се оспорава природа демократије и где постоји слободан приступ друштвеним мрежама – рекао је један неименовани званичник.
То је рат без члана 5, казао је алудирајући на централни уговор НАТО по коме је напад на једну државу напад на све чланице НАТО.
– Изненада, како расту напетости, доводите нове војнике, како што се то догодило на Криму и кажете “одсад сам ја шеф и ја ћу вас чувати све дотле док ви радите шта вам ја кажем” – каже званичник.
Норвешки граничари на суседну Русију мотре скијајући дуж жичане ограде под слабашним зимским светлом. Повремено уочавају војнике.
Страх од Трампа
– То се дешава. Једноставно се поздравимо – каже један граничар.
Да ли би желели да разговарају с њима? “Вероватно, али то није дозвољено”.
Постоје два сценарија чији је циљ да се спречи кримски сценарио у Норвешкој.
Први је прусуство оклопних возила која би им омогућила да се ефикасно супротставе нападачима и присилила би Русију која им је подршка да увуче оклопна возила у сукоб, што би јасно ставило до знања да та држава подупире нападаче.
Друго је присуство америчких маринаца који обезбеђују да сваки упад на норвешку територију аутоматски укључује у борбу и САД. А та појачана претња долази у моменту досад невиђене политичке неизвесности у Вашингтону.
Наговештаји изабраног председника САД Доналда Трампа да би могао да преиспита природу НАТО савезништва које је означено као “застарело”, у Норвешкој подгрева напетост.
На удаљеној граници на снежном врху с којег се види Русија, норвешки војник посматра кроз далекозор. Чуо је све о избору Трампа, каже, али није му дозвољено да о томе или о том шта би то могло то да значи.
По члану 5. било којој држави чланици је грантована војна подршка САД, али Трамп тврди да споразум САД кошта право богатство и наговестио је да би могао размотрити повлачење, потенцијално остављајући савезнике на источној граници Европе без заштите.
Нови безбедности модел
– Пре годину дана ми не бисмо имали сумње у америчку преданост члану 5 и спремност да нас бране. САД јесу и у будућности ће бити наш најважнији савезник – рекао је један норвешки званичник Си-Ен-Ену.
Али, како је наставио, ако Трампова политика буде у складу с његовом реториком током кампање, он је на путу да разбије дугу традицију америчке спољне политике.
– Уколико уради оно што је током кампање рекао да ће урадити, мораће да промени начин на који се САД односе према страним државама и створи нови безбедносни модел – додао је.
Тај званичник признаје да је “Трамп у праву када каже да морамо да плаћамо више” у смислу финансирања НАТО. Савезници би требало да троше најмање два одсто БДП на одбрану, али свега пет држава – САД, Грчка, Велика Британија, Естонија и Пољска – то чине.
Према НАТО статистици, САД су трошиле приближно 650 милијарди долара на одбрану у 2015 – што је више него двострука сума коју је потрошило осталих 27 чланица НАТО заједно.
Али с опорављеном Русијом, сада је најгори моменат да се излази из савеза који је успостављен пре више од 60 година.
Норвешки званичник тврди да током протекле две године “постепено виђа све више и випе стратешких порука из Москве”.
Он сматра да се након руске интервенција у Украјини 2014. може видети све агресивнији образац када су у питању руски планови о летовима уз норвешку обалу, а да у активности подморница подигнуте на степен који није виђен још од Хладног рата.
Извор: Blic
