Према научницима, нанотехнологија је први пут откривена у старом Риму пре скоро 1.700 година и није једна од многих савремених технологија које се приписују нашем софистицираном друштву.
Путир који је произведен негде измешу 290. и 325. године је крајњи доказ да су древне културе користиле напредну технологију пре више хиљада година.
Нанотехнологија је вероватно једна од највећих прекретница у последњих неколико деценија. Ова технолошка експлозија је омогућила модерном човеку да ради са системима између стотину и милијарду пута мањим од једног метра; где материјали добијају одређене особине. Међутим, почетак нанотехнологије датира од пре најмање 1.700 година.
Где је доказ? Па, реликвија која датира још из доба Римског царства, позната као “Ликургова купа,“ изгледа да показује да су римске занатлије знале за нанотехнологију пре 1.600 година. Ликургова купа је изванредан приказ ове древне технологије.
Сматра се да је Ликургова купа међу технички најсофистициранијим стакленим предметима произведеним пре модерног доба.
Стручњаци чврсто верују да је путир, који је произведен између 290. и 325. године, крајњи доказ који показује колико су генијални заиста били древни мајстори.
Слике малих стаклених скулптура приказане на папиру представљају сцене смрти краља Ликурга. Иако се чини да је непрозирно зелен када је светло постављено иза њега, постаје транспаретно црвен; ефекат је постигнут уметањем ситних честица злата и сребра у стакло.
Тестови открили интересантне резултате
Када су британски истраживачи испитали фрагменте кроз микроскоп, открили су да је пречник на који честице метала смањене био 50 нанометара, то јест, еквивалент хиљадитом делу зрна соли.
Тренутно је ово тешко постићи, што би значило огроман развој апсолутно непознат времену.
Осим тога, стручњаци указују на то да “тачна мешавина“ племенитих метала у саставу предмета указује да су стари Римљани тачно знали шта раде.
Од 1958. године се Ликургова купа чува у Британском музеју.
Древна нанотехнологија која заправо ради
Али како? Па, када светлост падне на купу, електрони који припадају металним пегама имају тенденцију да вибрирају на начин који мења боју у зависности од позиције посматрача.
Ганг Логан Лиу, инжењер са Универзитета у Илиноису, је рекао: “Римљани су знали како да направе и користе наночестице за предивну уметност.”
Погледајте видео
Извор: Wебтрибуне.рс/Србија јавља.рс
