Русија је распоредила обалске одбрамбене ракетне системе Бастион и Бал на Курилска острва.
22. новембра, Боyеваyа Вакхта, новине руске пацифичке флоте, су известили да су системи инсталирани на острвима Итуруп и Кунашир ушли у службу, осигуравајући ефикасну заштиту од операција слетања и удара авиона.
Бастион испаљује суперсоничну крстарећу противбродску Оникс ракету дизајнирану за одбрану више од 600 километара обале против површинских циљева. У стању је да ради у условима интензивне ватре и радио-електронских контра мера. Ове ракете иду до својих циљева независно, без икаквог додатног утицаја посаде. Једна потпуно напуњена јединици носи 36 ракета.
Недавно, систем је ушао у службу са свим оперативним флотама и ојачао обалску одбрану на Криму и Сирији.
Бал је опремљен са субсоничним Кх-35 противбродским ракетама које лете на малој висини и способне су да погоде морске и копнене циљеве у распону од око 130 километара, укључујући и бродове до 5.000 тона. Такође је до обалске одбране у областима оперативне флоте.
Русија такође планира да стационира нову генерацију Елерон-3 беспилотних летелица (УАВ) на острвима. Дронови су способни да носе до 0.5 килограма терета, што може обухватати ТВ-, ИР- и фото-апарате, као и радио репетитор. Летелица од 3,5 килограма може да лети у оба режима, аутономно и радио командом. УАВ летелице су тестиране на Арктику и у Сирији.
Надоградња18. артиљеријске дивизије одговорне за одбрану Курилских острва такође укључује поновно опремање са унапређеним оружаним системима, додељивање тенковских батаљона на трајној основи и постављање Панцир, Тор и Бук ваздушних одбрамбених система, док се обезбеђује инфраструктура за С-400 да буду тамо распоређени у временима кризе.
Морнарица проучава планове за изградњу поморске базе на острвима. Служба повећава темпо својих вежби у региону са посебним фокусом на борбеним способностима хеликоптера. Ваздушна компонента острвског гарнизона ће укључивати Ка-52К борбене хеликоптере првобитно наручене за Мистрал бродове. Авиони са ротационим крилом ће бити базирани на полуострву Камчатка и распоређени на острвима по потреби.
Руски председник Владимир Путин ће посетити Јапан 15-16. децембра. Дневни ред укључује спор над Курилским острвима. Москва сматра да распоређивање руских ракетних система не би требало да утиче на напоре за решавање дугогодишњег територијалног спора између Москве и Токија над овом територијом.
Потпарол Кремља Дмитриј Песков је рекао да руско министарство одбране, без сумње, има основа за распоређивање ракетних система, без давања било каквих детаља. Према његовим речима, распоређивање не би требало да угрози односе са Јапаном пред посету, која укључује разговоре о статусу острва и изгледе за потписивање мировног споразума између ове две земље.
У својој последњој изјави по том питању датој на Источном економском форуму који је одржан у Владивостоку почетком септембра, Владимир Путин је дефинисао став Русије. Према његовим речима, иако руске власти виде потписивање мировног споразума са Јапаном као приоритет, територијални спор над Курилским острвима би требало да буде предмет ревизије. “Не говоримо о некој размени или продаји,“ објаснио је председник. “Говоримо о проналажењу решења где се ни једна од странака неће осећати поражено или губитнички.“
Председник је изјавио да “не тргује територијама,“ али Русија “би веома волела да пронађе решење за овај проблем са својим јапанским пријатељима.“ Ако “може да достигне сличан висок ниво поверења“ са Јапаном као што сада ужива са Кином “онда је могуће пронаћи неку врсту компромиса,“ истакао је Путин.
Кораци који имају за циљ јачање руске обалске одбране на Пацифику су део планова за развој војне инфраструктуре на Сахалин острву, ланцу Курилских острва и на Арктику до 2020. године.
Мере су предузете против позадине тензија које се одвијају у региону. Русија и Кина су забринуте због све већег војног присуства САД-а на азијско-пацифичком подручју и трке у наоружавању која се дешава у региону а која укључује њихове савезнике. Планови балистичке ракетне одбране (БМД) представљају посебну опасност за регионалну безбедност. САД планира да распореди ТХААД БМД систем у Јужној Кореји. То доводи до тога да Русија предузме противмере.
Имајући у виду растуће тензије како НАТО појачава своје активности у Европи, Русија је такође ојачала своје обалске одбране у Северном и Балтичком мору, као и на Арктику. Важно је напоменути да јачање одбране на Курилским острвима није изолован догађај већ део ширих планова да се унапреди обалска одбрана руске територије свуда.
Ове мере су одговор на растуће претње и нису усмерене ни на кога посебно. Системи стационирани на руском тлу не застрашују комшије. На крају крајева, ракетни системи обалске одбране су дефанзивно, а не офанзивно, оружје. Ни један напад против других земаља се не може извршити са локација обалске одбране.
За разлику од САД, у азијско-пацифичком подручју Русија не распоређује ударну групу носача авиона у близини других држава, нема војску и морнарицу стационирану у предњим областима, нема огромну одбрамбену инфраструктуру и нема инсталиране БМД локације у близини граница других држава. Једини кораци које Русија предузима су они који им обезбеђују сигурност и они су ограничени на њиховој државној територији. Свака држава има право на легитимну одбрану.
Извор: Wебтрибуне.рс
