Да ли је Тесла видео добро и колико далеко? Колико тога је погодио? Шта је говорио о времену које је и за нас будућност? Како је Тесла замишљао наше време, од 2010. до 2035. године?
Пре неког времена открили смо један мање познат чланак, објављен у часопису “Либертy”, фебруара 1937. године, у којем Тесла, нама се учинило, задивљујуће детаљно говори о не тако скорој будућности, пише сајт “Магазин планета”. “Чини ми се да сам одувек био испред свог времена”, прича Тесла.
Никола Тесла је тада имао 78 година и за њега се већ знало да је отац радија, телевизије, преноса енергије, индукционог мотора и открића космичких зрака. У то време објавио је постојање до тада непознатог извора енергије, присутног свуда око нас и у неограниченим количинама; а у време када је чланак објављен, радио је на развоју уређаја за који је тврдио да ће будуће ратове учинити бескорисним.
Тесла и Едисон су често представљани као супарници. Они јесу били супарници до одређене границе, у борби за премоћ наизменичне и једносмерне струје из које је Тесла изашао као победник. Он је добио битку; велика електрана на Нијагариним водопадима и електране на многим другим местима засноване су на његовом систему. У сваком погледу њих двојица су били различити. Едисон је био геније за практичне и одмах применљиве проналаске. Тесла, чији су проналасци били далеко испред његовог времена, изазивао је опречна мишљења па су његови проналасци често годинама чекали на признање и примену.
Међутим, велики физичари, као што су Келвин (Келвин) и Крукс (Цроокес), говоре о његовим проналасцима као о чудима. “Тесла је”, говорио је професор Кенели (А. Е. Кеннеллy), са Универзитета у Харварду, приликом доделе Едисонове медаље Тесли, “поставио основе за нова достигнућа широм света… Оно што је он приказао, представљало је откровење за науку и уметност свих времена”. “Када би”, примећује Бехренд (Б. А. Бехренд), чувени писац и инжењер, “требало да се одрекнемо резултата рада господина Тесле, точкови индустрије би престали да се окрећу, стали би електрични аутомобили и возови, наши градови би се нашли у мраку, млинови би утихнули и замрли”.
Теслина будућност
“Предвиђање је незахвално. Ниједан човек не може да види сувише далеко у будућност. Напредак и проналасци се развијају у другачијим правцима од оних које смо предвиђали. Такво је било моје искуство, мада себи ласкам да су догађаји потврдили многе развојне правце које сам предвиђао у првој трећини 20. века.
Изгледа да сам увек био испред свог времена. Требало је да чекам деветнаест година да проради електрана на Нијагари заснована на мом систему, прошло је петнаест година пре него што је мој патент за бежични пренос сигнала, објављен још 1893, нашао универзалну примену.
Најавио сам космичке зраке и моју теорију радиоактивности 1896. Једно од најзначајнијих открића – резонантност Земље – као основу бежичног преноса енергије, а које сам објавио 1899, многи не разумеју ни данас.
Готово две године пошто сам обавио пренос електричне енергије око читаве планете, Едисон, Стајнмец (Стеинметз), Маркони и други тврдили су да је немогуће бежичним путем пренети преко Атлантика чак ни обичан сигнал. С обзиром да сам наговестио толико много значајних открића, мислим да нећу много погрешити ако покушам да предвидим како ће изгледати живот у 21. веку.
Живот јесте и увек ће бити једначина чије је решење неухватљиво, али она ипак садржи одређене познате чињенице. Са сигурношћу можемо да кажемо да је живот кретање, иако недовољно познајемо његову природу. За кретање је неопходно тело које се помера и сила која га потискује и помаже да савлада отпор. Човек, уопштено, јесте маса коју потискује сила. Отуда се и општи закони у царству механике, који важе за кретање, могу применити и на човечанство.
Постоје три начина како се може повећати енергија која одређује људски прогрес: прво, можемо повећати масу. То би, у случају човечанства, значило побољшање услова живота, здравља, развоја врсте и слично. Друго, можемо да смањимо силе отпора које успоравају напредак, као што су незнање, глупост и религиозни фанатизам. Треће, можемо да умножимо енергију људске масе овладавањем силама универзума, као што је сила сунца, океана, ветрова и плиме и осеке.
Буда, Исус и механицизам
Првим методом остварујемо више хране и опште благостање. Другим се стварају услови за мир. Трећим се повећава наша способност да радимо и стварамо. Напредак, било какав, је немогућ уколико наши напори нису усмерени ка повећању благостања, ка миру и ка стваралаштву. По томе је механицистичко схватање живота јединствено са учењима Буде и Исуса.
Мада нисам верник у ортодоксном смисли, ослањам се на религију. Прво, јер сваки човек мора да има неки идеал – религиозни, уметнички, научни или хуманитарни – да би његов живот имао неког смисла. Друго, јер све велике религије садрже мудре препоруке за добар живот које важе данас као и у доба када су настале.
Не постоји сукоб између идеала науке и идеала религије, али је наука супротстављена теолошким догмама јер се наука заснива на чињеницама. За мене, универзум је једноставно велика машина која никада није постала и никада неће нестати. Људско биће није изузетак у природном поретку ствари.
Човек је, као и универзум, машина. Ништа не допире до нашег ума нити утиче на наше деловање, посредно или непосредно, а да није одговор на поруке које чулима примамо из спољашње средине. Због сличности наше конструкције и наше околине, сви слично одговарамо на сличне утицаје, а као резултат наших реакција, долазимо до разумевања. Током свих ових векова, развијали су се бесконачно сложени механизми. Међутим, оно што ми зовемом “душа” или “дух”, није ништа више од збира свих функција тела. Када ове функције нестану, нестају и “душа” или “дух”.
Ја сам ове идеје изнео далеко пре него што су бихејвиористи, предвођени Павловом у Русији и Вотсоном (Wатсон) у Сједињеним државама, објавили концепт своје нове психологије. Ово, очигледно механицистичко схватање није у супротности са етичким схватањима живота. Опште прихватање ових поставки не би разорило религиозне идеале. Данас су будизам и хришћанство највеће религије, и по броју верника и по значају. Верујем да ће њихова суштинска схватања изградити нову религију људске расе у 21. веку.
Процват самилости и сажаљења
Године 2100. развој живота ће бити под потпуном контролом науке. У прошлости, законом борбе за опстанак, углавном су нестале мање подобне особине. Човеково ново осећање сажаљења супротставља се неумољивом деловању природе. Као резултат, наставиће се очување живота али и развој недовољно прилагођених припадника људске врсте.
Једини метод који би одговарао нашем осећању цивилизованог понашања је стерилизација и потискивање сексуалног инстинкта код неприлагођених јединки. Неколико европских и неке чланице уније Сједињених држава одлучују се да стерилизују криминалце и ментално поремећене особе. То није довољно.
Научници стално врше притисак да се оснивање брачне заједнице учини што тежим. Свакоме ко није поуздан родитељ неће бити допуштено да ствара потомство. За један век од данас, нормалној особи биће једнако неприхватљиво да опште са неприлагођеним припадницима друштва као и са обичним криминалцима.
Хигијена и физичка култура биће признати делови образовног система и државног апарата. Министар за хигијену и физичку културу, 2035. године, у влади тадашњег председника САД, биће значајнији од министра одбране. Загађеност наших обала, као што је данас око Њујорка, за нашу децу и унуке биће незамисливи као што је нама незамислив живот без водовода и канализације. Снабдевање водом ће се строго надзирати, а само луд човек користиће воду која није стерилизована.
Више људи умире или обољева од загађене воде него од кафе, чаја, дувана и других стимуланата. Ја лично сам се одрекао свих стимуланата. Такође, практично не једем месо. Уверен сам да за сто година кафа, чај и дуван неће бити толико примамљиви. Алкохол ће се, ипак, и даље користити, јер он није стимулант већ проверени еликсир живота. Стимуланти неће нестајати под присилом. Једноставно више неће бити у моди да се организам трује штетним састојцима. Природна храна, као што су млеко, мед, житарице биће основа епикурејских вечера и у врхунским ресторанима 21. века.
Биће довољно жита и производа од жита да се исхрани читав свет, укључујући и милионе гладних у Кини и Индији. Наша планета је пребогата, а тамо где нешто недостане, азот добијен из ваздуха ће обновити ткиво Земље. Ја сам 1900. развио процес за ову намену. Касније, после четрнаест година, пред ратним потребама, усавршили су га немачки хемичари.
Ратови против незнања
Знатно пре краја следећег века, систематско пошумљавање и научно управљање природним ресурсима учиниће крај сушама, шумским пожарима и поплавама. Универзална примена водене енергије и њен пренос на велике раздаљине, омогућиће да свако домаћинство дође до јефтине енергије па ће престати потреба за сагоревањем течности. Смањењем напора за голи опстанак, човечанство ће више бити усмерено ка развоју идеала него материјалних вредности.
Данас и најцивилизованије земље света максимум својих прихода троше на ратове, а минимум на образовање. У 21. веку тај однос ће се изменити. Постаће славнији они који добијају битке против незнања него они који умиру на бојним пољима. Откриће нове научне истине привлачиће већу пажњу од дипломатских догађаја. Чак су и новине наших дана почеле да прихватају научна открића или ново филозофско схватање као и сваку другу вест. Новине 21. века ће још писати о криминалним и политичким контроверзама, али ће главни наслови на насловним странама бити објаве нових научних хипотеза.
Напредак ће бити немогућ уколико људи наставе са дивљачком праксом међусобног убијања. Од свог оца, ерудите и упорног борца за мир, наследио сам дубоку мржњу према рату. Као и други проналазачи, неко време сам веровао да се ратови могу зауставити уколико се учине још разорнијим. Али, схватио сам да је то погрешно. Потценио сам човеков борилачки инстинк, за који ће требати више од једног века да би сасвим избледео. Рат се не може укинути тако што ћемо га ставити ван закона. Нећемо га спречити ако разоружамо најмоћније. Ратови ће се спречити не тако што ћемо ослабити јаке већ тако што ће сваки народ, слаб или јак, бити у стању да сам себе одбрани.
Отуда, свако средство које се користи за одбрану може да служи и агресивним намерама. Тиме се обезвређују добре намере за остварење мира. Ја сам, међутим, успео да дођем до идеје како да усавршим средства која би послужила углавном за одбрану. Ако би се прихватила, то би потпуно изменило односе међу народима. Тиме би се свака земља, велика или мала, учинила способном да пружи отпор непријатељским војскама, авионима или другим средствима напада. Мој проналазак захтева изградњу великог генератора који би, када се стави у погон, био у стању да уништи све, од непријатељске војске до ратних машина, у кругу од око 400 км. Он би, да тако кажем, представљао снажан зид и непремостиву препреку пред било каквим обликом агресије.
Вакцина против освајања
Ако ниједну земљу не можете успешно да нападнете, тада престаје сваки смисао за ратну опцију. Моје откриће разоружава злокобну снагу авиона или подморница, али остаје надмоћ бојних бродова, јер се бродови могу опремити неким од неопходних уређаја. Можда ће и даље бити ратова на мору, али ниједан ратни брод неће моћи да продре кроз копнену линију одбране јер ће уређаји на обали бити надмоћнији од било ког наоружања бојних бродова.
Желим да изричито подвучем да се овај мој проналазак не ослања на тзв. “зраке смрти”. Зраци нису применљиви јер се не могу произвести у потребној количини и јер на већим раздаљинама губе неопходну снагу. Сва енергија Њујорка (приближно два милиона коњских снага) претворена у зраке и пројектована на раздаљину од четрдесет километара, не би могла да убије човека јер би се, према познатим законима физике, толико распршила да не би имала никаквог ефекта.
Мој апарат пројектује честице које могу бити релативно велике или микроскопских димензија, и омогућава да се на мали простор и на велику раздаљину пренесе трилионе пута више енергије него што је могуће са зрацима било које врсте. Хиљаде коњских снага могу се пренети снопом тањим од длаке у коси, а да их, притом, ништа не може зауставити. Ова изузетна осбина зрака омогућиће, између осталих ствари, незамисливе резултате у телевизији јер готово да неће бити ограничења за интензитет осветљавања, величину слике или раздаљине на којој је могућа пројекција слике.
Не кажем да неће бити још разарајућих ратова пре него што свет прихвати мој изум. Ја вероватно нећу доживети његову примену. Али, уверен сам да ће за један век од данас све земље обезбедити да овим или неким сличним средством постану имуне од напада.
Безбројне послове који се данас још увек обављају људском руком замениће “руке” аутомата. Баш у овом тренутку, научници у лабораторијама америчких универзитета настоје да створе нешто што се описује као “машина која мисли”. Такав развој сам раније предвиђао.
Ја сам, у ствари, конструисао “роботе”, писао је научник, а преноси сајт МАГАЗИН ПЛАНЕТА. Данас су роботи неспорна чињеница, али саме принципе још треба откривати. У 21. веку роботи ће заузети место које су имали робови у древним цивилизацијама. Уопште не постоји разлог због кога се све то не би догодило и за мање од једног века. А ако пажња човечанства не буде превише заокупљена спољашњим ратовима и унутрашњим револуцијама, нема разлога да миленијум електронике не започне већ за неколико деценија.
Извор: Блиц
