Деструктивнији од бомби, новац је постао оружје глобалне елите. Неолиберализам је економска и политичка филозофска покретачка снага у данашњем свету.
То указује да је људски напредак резултат конкуренције, најбоље исказан екстремистичком верзијом неометаног капитализма, где су приватизација профита и социјализација губитака прихватљива етика, без обзира на људску и цену животне средине.
Првобитно дефинисан 1938. године, његова глобална имплементација данас је производ Вашингтонског консензуса из 1989. године, који описује сет економских рецепата за развој нације који је створен од стране Светске банке, Међународног монетарног фонда и Министарства финансија САД-а. То је политика која се ослања на стварање друштвених и финансијских криза у свету, скрећући пажњу са себе на тај начин што стварајући проблеме, обезбеђују “решења“, али у своју корист.
У овом тренутку, Мексико је на ивици револуције, што је директна последица распада тродеценијске неолибералне политике.
Новинар Џорџ Монбиот описује неолиберализам на следећи начин:
“Неолиберализам види конкуренцију као најистакнутију карактеристику људских односа. Он редефинише грађане као потрошаче, чији се демократски избори најбоље остварују кроз куповину и продају, процес који награђује заслуге и кажњава неефикасност. Он одржава да “тржиште“ ствара користи које се никада не би могле постићи планирањем.“
Џон Перкинс је у детаље описао своја лична искуства у освајању нација трећег света кроз економску помоћ и финансирање инфраструктура.
Економиста, геополитички аналитичар и бивши запосленик Светске банке, Питер Кениг, је објаснио ову политичку и економску филозофију и како она данас уништава наш свет.
“Оно са чим смо данас суочени је глобализација, а глобализација у којој живимо је као фетиш неолиберала. Неолиберала који желе да смање свет на једну културу, један сет вредности, заснован на похлепи и максималном профиту.“
Кениг такође говори о неолиберализму као корену бескрајног глобалног сукоба који видимо данас, укључујући окупацијске ратове и њихов тероризам, наводећи да америчка економија сада толико зависи од војне потрошње, да ако би дошло до мира, економија би се распала.
Иако датира из 2015. године, Кенигова порука је изузетно важна данас, јер свет наставља да се буди и да схвата да су наши животи у рукама мале експлоативне групе нехуманих корпорација и влада које неће презати ни од чега, како би контролисали ресурсе који су неопходни за живот, укључујући и воду, уништавајући сваку цивилизацију која им буде стајала на путу.
Извор: Wебтрибуне.рс
