Проблеми Европске уније без проширења на Западни Балкан могу да буду само већи, поручили су учесници емисије „Европски снови балканских држава“.
Они су нагласили да је на земљама у региону да реформишу своја друштва, а на Европи да оснажи политику уједињења.
У емисији “Окружење”, у продукцији Центра за демократију и помирење у Југоисточној Европи (ЦДРСЕЕ), речено је и да се Европа суочава са бројним проблемима, да јој недостаје јасна и чврста визија, али да регион треба да узме активно учешће у решавању изазова са којима се Унија суочава и да се избори за своју европску будућност.
Аустријски политичар, председник Управног одбора ЦДРСЕЕ, Ханес Свобода каже да је пре две године сматрао да је “распад” Европске уније бесмислица, али да су се ствари промениле, те да сада грађани и они који одлучују морају да кажу “не” и не смеју да одустану од Уније.
– Било би лудо да одустанемо од ЕУ и зато морамо да се прилагодимо – рекао је Свобода, наводећи да ЕУ мора да се реформише, јер нема довољно креативне политичаре, док грађани мисле да Брисел о свему одлучује.
Говорећи о проширењу, Свобода каже да земље Западног Балкана морају да спроведу снажне реформе, али и да врше притисак на све државе ЕУ, убеђујући их да ће без проширења проблеми за Европу бити само већи.
Наводећи да је ЕУ била попустљивија према земљама које су раније приступиле унији, Свобода је рекао да постоје и одређене предрасуде у региону, али и погрешна перспектива у земљама Западног Балкана да реформе спроводе због ЕУ, а не због себе.
Говорећи о Русији, Свобода каже да није сагласан са политиком Владимира Путина, али да треба наћи начин да се Русија врати у европски дијалог, јер је та земља део Европе.
– Треба нам безбедносни оквир за цео континент – навео је Свобода.
Бивши председник Хрватске Стипе Месић је рекао да, иако постоји доста евроскептика и оних који мисле да ЕУ нема будућност, Унија је миленијумски пројекат који мора живети, јер искључује рат у Европи и омогућава развој континента.
Он сматра и да свет нема лидера са једном визијом који би дао нову парадигму, али истиче да не може да замисли Европу која није уједињена.
Наводи и да није добро што је ЕУ дозволила раст национализма у новоукљученим земљама, али и у старим чланицама.
Месић је рекао и да не види појачан руски утицај, а осврнуо се и на избор новог америчког председника, наводећи да би, у случају да је изабрана Хилари Клинтон, свет видео нову Сирију, Либију, док је Доналд Трамп поручио да САД са Русијом мора да се договара и да Америка не сме рушити режиме и доводити себи подобне.
Бивши премијер Црне Горе Мило Ðукановић рекао је да не верује у распад Европске уније, али да је кључни проблем Европе недовољно јасна и чврста визија.
Каже и да проширење није доминатна тема међу гласачима у Европи, што такође говори о слабости, те да зато треба оснажити мишљење да ће Европа бити јача ако буде уједињенија.
– Верујем да до распада неће доћи, да ће се обновити снага визије европског уједињења у интересу глобалне конкурентности и зато верујем да ће ЕУ опстати – рекао је Ðукановић.
Ðукановић каже да то што у следећих пет година ниједна држава Западног Балкана неће постати чланица ЕУ није опасно, већ да тај период земље морају паметно да искористе, али и да Европа разуме важност уједињења.
Он каже да је ово време стратешког заокрета балканских друштава, јер “поплочавају друштво новим темељем, који се разликује од историјских темеља, обележеног ваневропским лутањима и тумарањима”, те да се европске вредности усвајају упркос снажним отпорима.
Говорећи о НАТО, Ðукановић је рекао да је очекивао притисак Русије због глобалног заоштравања на релацији Русија-НАТО и Русија-ЕУ, али да то ни на који начин није поколебало одлучност Црне Горе, јер су евроатлантске интеграције у најбољем интересу државе.
Извршна директорка Европског фонда за Балкан Хедвиг Морваи рекла је да криза није ништа ново у ЕУ, али да је свету потребна нека другачија Унија.
Она је рекла да у Европи влада време велике несигурности, да ЕУ извози кризу у наш регион, попут мигрантске кризе, јачања деснице и ксенофобије, што је довело до тога да се и у региону европска перспектива деформише.
Наводи и да се проширење сада наставља по инерцији, да нема снаге ни воље ни наједној ни на другој страни, те да се “Европа претвара да се шири, а ми се претварамо да истински доносимо реформе”.
– Уназад на неколико избора у свим државама, грађани бирају политичке партије које се декларишу за европски пут и то је рецепт за добијање избора, али у неким ситуацијама ми се чини да те политичке партије не верују у европску будућност нити су способне да креирају политику на начин да се друштва реформишу – навела је она.
Додаје и да Европској унији, са свим својим кризама, није ни на крај памети да компликује тренутну ситуацију са неким новим чланицама у блиској будућности, али верује да је шанса у томе да регион узме активно учешће у решавању проблема у Европи.
Она је рекла да тренутна геополитичка динамика може да утице на европску будућност земаља Балкана и да је време да Европа формулише нову, озбиљну стратегију у односу на регион.
