Издвајамо Србија

ХОРОР У САМСУНГОВОЈ ФАБРИЦИ: Нисам смео да одем у тоалет,живели смо у магацину у коjем нема воде!

Радио сам у „Самсунговој“ фабрици 12 сати дневно у нељудским условима, а спавали смо у магацину испод моста, без топле воде и грејања, прича за Курир Миленко Петковић

Радио сам без икаквог уговора по 12 сати дневно у фабрици, нисам смео да одем у тоалет или попијем воде… До посла смо путовали три сата, а живели у нељудским условима у магацину, где нема ни грејања, ни топле воде. Када сам добио високу температуру, нису ми дали ни лекове…

Трпиш и ћутиш

Још једна потресна исповест о тешком нелегалном раду Срба у Словачкој долази из Путинца код Инђије, од Миленка Петковића (25), који је у „Самсунговој“ фабрици, у нехуманим условима, радио од 8. јануара до 3. фебруара ове године. Према Петковићевим речима, губитак посла натерао га је да са другом окуша срећу преко агенције „Ларго“, која се рекламира да се бави запошљавањем српских радника у Словачкој.
– Тог дана на пут Словачке кренуло је 25 аутобуса из Новог Сада. Сви смо се надали послу и бољем животу. У Словачку, у Карлов Брод, стигли смо око 12 сати увече и одмах у три ујутру устали да радимо – присећа се Миленко за Курир, који је био распоређен у фабрику „Самсунг Водјеради“, где је правио оквире за телевизоре. На радном месту дочекао га је шок.

– Када улазите у фабрику, морате да се изујете, до свлачионице идете боси, а затим трчите до производне линије. Радно време је 12 сати без плаћене паузе. Кад хоћете да идете у тоалет, менаџери или координатори морају да вас замене, али то, наравно, нико не жели да ради и онда трпите. Са линије не смете да одете ни воду да попијете… Имате право да закасните, два пута, па макар и само минут, и то ће вас коштати 50 евра, а још једно кашњење значи моментални отказ и враћање у Србију о свом трошку – препричава страхоте рада у ЕУ Петковић и каже шта му је најтеже пало:
– Најгоре је било што смо били смештени у граду Дунајска Стреда, у магацину испод моста, без грејања и топле воде, који је од фабрике удаљен чак 120 км. Свуда је влага, а врата се не закључавају. Морао сам да продам мобилни да бих купио грејалицу. Живели смо у нељудским условима. Од фирме имате један оброк дневно, а за остало се сами сналазите – каже Петковић.

Недостижних 700 евра

Све се завршило када се Миленко разболео и више није могао да ради под високом температуром.
– Тражио сам им да идем код лекара, али представници „Ларга“ су ми рекли да немају ништа с тим и да нису задужени ни за шта. Сатница је требало да буде пет евра, али агенција је од сваког човека узимала 2,2 евра, тако да сам једва имао паре за храну, а камоли за лекове. Тако болестан сам се једва вратио кући, а још увек чекам да ми исплате 170 евра – сведочи овај несрећни човек и додаје да им је обећана зарада од 700 евра.
– То тамо нико не може да заради јер кажњавају за сваку ситницу и на тај начин умањују зараду.

Из агенције „Ларго“ нисмо до закључења овог броја добили одговоре на питања, као и од фирме „Самсунг Водјеради“.

Миленко Петковић
ЛАЖНИ УГОВОРИ НА МАЂАРСКОМ

Према речима Миленка Петковића, од фирме „Ларго“ нису добиле валидне уговоре, а словачка полиција је знала да су сви радници у фабрици, од којих је преко 3.000 Срба, ту нелегално.
– Њих то не занима, већ само да не прекорачите боравак у ЕУ. Питам се како то да на граници прође 25 аутобуса с људима који иду да раде на црно? – прича Петковић.

Извор:Курир.рс/Ј. ПРОНИЋ – Б. КАРОВИЋ

Loading...
loading...
Loading...