Општа параноја у Белој кући: Сви комуницирају путем само ове апликације
Трговински рат и последице
Као што је и обећавао, Трамп се разбацује увођењем царина према државама које је означио као супарничке. Ове су му узвратиле и дошло је до затварања економија на све стране унутар националних граница или мањих скупова нација. Већина страних производа поскупела је услед високих царина, али и тога што се све више производи у земљи потрошње.
Многе богатије нације бележе пад благостања, али у САД се производња помало враћа. Позитивно само на први поглед, јер почиње прави трговачки рат. На високе царине САД-а реакција тржишта је да се валуте попут мексичког пезоса, кинеског јуана или евра прилагођавају тако да мало губе на вредности. Долар стога испада прејак, Трамп све редом оптужује за манипулацију валутом – почев од Мексика, преко Кине, све до ЕУ-а – забрањује увоз неких њихових производа, они му узвраћају.
Догађа се оно што се Г20 2009. године договорио, због избијања кризе, да неће чинити – понављање протекционистичке спирале велике депресије из 1930-их. Такво стање практично разара осетљиви светски монетарни систем, посебно страдају мале економије и мале фирме. Владе стога преузимају контролу над својим средишњим националним банкама и полако новац почиње да се користи као оружје, пише еxпресс.хр.
Светски систем који су чинили УН, СТО, Светска банка, ММФ, НАТО више не постоји. Трамп води такву политику да у датом тренутку спроводи искључиво оно што ће учинити да САД изгледа још снажније него пре његовог мандата, мада то може бити и само привид, и не обазире се на међународне уговорне обавезе. САД се повукао и из Европе и из Азије.
Кина сада доминира пацифичким подручјем. Русија доминира источном Европом према средњој Азији. Хегемонизам у својим регионима почињу да пректикују и Индија али и Бразил. Само по себи то и не би било проблем да се нове позиције не утврђују гледањем оружјем преко нишана. И тако се стиже до Блиског истока. Израел, Иран и Саудијска Арабија осећају се јако несигурно.
Русија јесте остала присутна у Сирији након рата, Америка јесте присутна у Израелу јер жели и даље да контролише свој део нафте са Блиског истока. Но, како је Трампова политика ћудљива, оставља утисак деловања под разним личним расположењима председника САД-а, а нико нема појма какве циљеве Трамп има. Ако уопште има икакве. 2021. је тако већ четврта година у низу, још од 2017., у којој трговина и производња оружја драстично расте, увишестручује се.
У то шта се догодило са климатским променама Мулер не улази, јер то и није његово подручје. Оно што 2021. није спорно јесте да Европом са једне стране покушава да командује Русија, подупирући политичке струје попут популистичке деснице, како би довођењем таквих влада на власт појединих чланица ЕУ-а, те земље извлачила из ЕУ-а и привлачила себи. Исто то са своје стране чини и САД.
ЕУ се упркост томе још одржава. Изборила се и са избегличким кризама и кризама са евром, али стално избијају нови проблеми, неретко потенцирани са оних двеју страна. То што се ЕУ одржала, чак је делимично заслуга и неколико срећних случајности.
Чланице ЕУ-а последично нису успеле да се договоре око заједничких војних снага, па тако запиње и заједничка одбрана спољних граница ЕУ-а. Чланице ЕУ-а стога се самостално наоружавају. Африка је пак све горе место за живот. И због климатских промена и због хаоса у свету и због растућег становништва. Свет је постао сиромашнији, опаснији и гори.
Марин Ле Пен ипак није освојила изборе. Није дошло до финансијског распада ЕУ, Трамп није покренуо ниједан велики рат, националистички популисти у ЕУ нису успели да преуму власт. И није дошло до глобалне финансијске катаклизме.
