Бивши језуитски свештеник открива како је Ватикан створио Ислам
Ова информација је стигла од Алберта Ривере, бившег језуитског свештеника након његове конверзије у протенстантско хришћанство.
Ову причу му је испричао кардинал Беа док је био у Ватикану.
То је одломак из књиге “Пророк,“ у издању Цхицк Публицатионс, ПО Боx 662, Цхино ЦА 91708.
Након његове публикације, након неколико неуспешних покушаја за окончање његовог живота, умро је изненада од тровања храном.
Његов исказ не би требало да буде ућуткан. Др Ривера нам говори и даље…
“Оно што ћу сада изнети сазнао сам у Ватикану док сам био језуитски свештеник под заклетвом.
Језуитски кардинал Августин Беа објашњавао нам је како су римокатолици жарко желели Јерусалим при крају трећег века.
Због његовог религијског значаја и његове стратешке локације, Свети Град се сматрао непроцењивим благом.
Велики извор снаге који би могао направити овај посао били су потомци Исмаела. Тако су Арапи постали жртве једног од најинтелигентнијих планова којег су икада смислиле силе таме.
И јеврејска и римска влада су прогонили оне који су веровали у Христа. Али Јевреју су се побунили против Рима, 70. године, и римска војска је под командом генерала Тита разбила Јерусалим и уништила велики јеврејски храм који је био срце јеврејског богослужења.
На овом светом месту се данас налази џамија Доме оф тхе Роцк, која важи за друго најсветије место у Исламу.
Корупција, апатија, похлепа, окрутност, перверзија и побуна су изједали Римско царство, и оно је било спремно да се сруши. Прогон хришћана је био бескористан јер су они наставили да полажу своје животе за Христа.
Једини начин на који је Сотона могао ово да заустави је било да створи фалсификовану “хришћанску“ религију да уништи Божије дело. Решење је било у Риму. Њихова религија је дошла из старог Вавилона и све што јој је било потребно је мало монтирања.
Та фалсификована религија је била римокатолицизам. Она је подигнута да би блокирала јеванђеље, поклала Христове вернике, успоставила религије, створила ратове и напојила народе вином њеног блуда.
Три водеће религије имају нешто заједничко – свака од њих има свето место одакле траже вођство. Римокатолици сматрају Ватикан светим местом. Јевреји сматрају Зид Плача светим местом. Муслимани виде Меку као свето место.
Свака група верује да прима одређене благослове, до краја живота, посећујући ова своја света места. У почетку, посетиоци би доносили дарове у „Божју кућу“ у Меки, а чувари Каабе би били љубазни према свима који би дошли.
Неки би донели своје идоле, а да те људе не би увредили, чувари су идоле постављали у светилиште. Јевреји су гледали на Каабу као на једно удаљено Божје боравиште све док оно није постало оскрнављено идолима.
На крају, људи више нису имали приступ бунару (Замзам) зато што је племе које је чувало света места, постало непријатељски расположено. Ти људи били су из Јемена и звали су се Јурхумити.
Јурхумити су такође имали контролу над Меком. Коначно су се људи супроставили Јурхумитима како би их протерали.
Кад су Јурхумити отишли, бацили су део блага Каабе, поклоне ходочасника који су се сакупљали годинама, у бунар Замзама. Напунили су га песком и бунар је нестао. Много година касније, Абд Ал-Муталиб је имао визије које су му говориле где се налази бунар и његово богатсво.
Он је постао херој Меке, и био је предодређен да постане деда Мухамеда.
Након што су му умрли и родитељи и деда, Мухамед је био са својим стрицем када је римокатолички свештеник сазнао његов идентитет и рекао “ Поведи братовог сина назад у његову земљу и чувај га од Јевреја, за службу богу… Ако га буду видели, и сазнали о њему оно што ја знам, смислиће неко зло против њега. Син твога брата одређен је за велике ствари.”
Римска црква је очајнички желела Јерусалим због његовог религијског значаја, али његови покушаји да га се домогне били су блокирани од стране Јевреја.
Други проблем био је тај што су у северној Африци постојали библијски религиозни хришћани. Римокатолицизам је ширио своју моћ и није дозвољавао било какву опозицију. Римска црква је некако морала створити оружје како би елиминисала и Јевреје и библијске хришћане који су одбијали да признају римокатолицизам.
Гледајући на северну Африку, видели су мноштво Арапа као извор снаге која ће обавити њихов прљави посао. Многи Арапи постали су римокатолици и могли су бити коришћени у преношењу информација њиховим вођама у Риму.
Други су могли бити коришћени као пета колона (тајна шпијунска мрежа) која би подржала римски план у контролисању великог арапског мноштва који је одбијао римокатолицизам. Када се на сцени појавио Свети Августин, он је знао шта се догађа. Његови самостани су служили као базе одакле је проналазио и уништавао библијске рукописе, које су поседовали библијски хришћани.
Римска црква је хтела да створи арапског Месију, некога ко би могао постати велики вођа, човека са харизмом којег би могли подучавати, а касније преко њега ујединити све некатоличке Арапе да стоје иза њега. Желели су да створе моћну војску која би коначно заузела Јерусалим за папу.
На састанцима у Ватикану, кариднал Августин Беа испричао нам је следећу причу:
’ Богата арапска жена, које је била верна следбеница папе, играла је велику улогу у овој арапској драми. Била је то удовица звана Кадија. Она је дала сво своје богатство „Мајци цркви“ и била је издвојена у женски манастир.
Њен посао је био да пронађе бриљантног младог вођу који би могао бити коришћен од стране римске цркве како би створио нову религију и постао Месија потомцима Исмаела. Кадија је имала рођака званог Варак, који је, попут ње, био врло веран римокатолик. Рим га је поставио као критичну тачку, као Мухамедовог саветника. Имао је изузетан утицај на Мухамеда.
Учитељи су били послати Мухамеду и он је прошао интензивну обуку. Мухамед је прихватио списе „Светог“ Августина под Вараковим воðством и постао је следбеник његових идеја. То га је припремило за „велики позив.“
Док се Мухамед припремао, говорило му се да су његови непријатељи Јевреји. Такође му је било речено да су римокатолици једини прави хришћани, а други који су се називали хришћанима су заправо били варалице и деца Ðавола која морају бити уништена. У ову демонску науку и данас верују многи Муслимани.
Када је Мухамед почео да прима визије у пећини на планини Хира, недалеко од Меке, Варак (римокатолички рођак Мухамедове жене), постао је дубоко умешан у интерпретирање визија које су даване Мухамеду.
И на крају, из тога је произашла света књига ислама звана „Куран“ која садржи већину Мухамедових визија. Интересантно је запазити да су у свом раном стадијуму, Муслимани добили и заштиту католичких краљева зато што су Мухамедова откривења била везана уз девицу Марију.
Историја показује да су, пре него што је ислам настао, Себинси у Арабији поштовали бога месеца који је био ожењен богињом сунца.
Они су родили три богиње, које су назване Ал-лат, Ал-уза и Манат. Постале су идоли и биле су поштоване као „Алахове кћери.“ Као што је познато, месечев срп је свуда познат као симбол ислама. Године 1950, кип бога месеца био је ископан у Мазору у Палестини. На слици је приказан Алах како седи на престолу. На његовим грудима налази се месечев срп.
Мухамед је тврдио да је имао визију од бога Алаха и да му је речено, “Ти си Алахов пророк!” Тако је започела Мухамедова пророчка каријера. Од тада је Мухамед наставио да прима поруке, за које је тврдио да су од Алаха, све до своје смрти. До времена кад је Мухамед умро, религија ислама је експлодирала. Номадска племена су ујединила снаге у Алахово име и у име њиховог пророка, Мухамеда.
Неке од његових визија су биле записане у Курану, док остали Мухамедови списи никада нису објављени. Сада су она била у рукама високо рангираних светих људи у исламској вери (ајатолаха).’
Папа је брзо напредовао и издао је документе додељујући их арапским генералима да нападну и победе нације северне Африке. Ватикан је помогао у финансирању тих великих исламских војски у замену за три посебне услуге:
- Елиминацију Јевреја и библијских хришћана, које су називали неверницима.
- Заштиту августинових редовника и римокатолика.
- Покоравање Јерусалима за папу и Римску цркву.
Како је време пролазило, снага ислама постала је огромна. Јевреји и библијски хришћани били су убијани, а Јерусалим је пао у руке Муслимана. Римокатолици никада нису били нападани, нити њихова светилишта, током тог времена.
Али када је папа затражио Јерусалим, био је изненађен одбијањем! Арапске војсковође доживљавале су тријумф где год су ишли. Сматрали су да им ништа не може стати на пут.
Под Вараковим вођством, Мухамед је написао велику лаж у Курану – да је Аврам понудио Исмаела као жртву. Библија јасно говори да је Исак требао да буде жртва, али Мухамед је уклонио Исаково име и ставио Исмаела.
Као резултат тога, и Мухамедових визија, верни Муслимани саградили су џамију (Тхе Доме оф тхе Роцк) у Исмаелову част, на месту некадашњег јеврејског храма који је био уништен 70. године
То је начинило Јерусалим другим најсветијим местом у исламској вери. Како сада да дају папи такво светилиште?
Папа је схватио да је оно што је направио истргнуто његовој контроли када су Муслимани „Његову Светост” назвали „неверником”.
Муслимански генерали су веровали да су предодређени да надвладају свет за Алаха, па су сада почели гледати у правцу Европе. Исламски амбасадори стигли су до „његове Светости“ у Рим и тражили су дозволу да заузму европске земље.
Римска црква је била увређена. Рат је био неизбежан. У Риму је сматрано да је контрола над светом основно право папе. Нису могли замислити да деле власт било с ким.
Папа је подигао војске и назвао их крсташима како би зауставио потомке Исмаела од заузимања католичке Европе. Ратови су се настављали вековима и Јерусалим је измакао из папиних руку.
Турска је пала, а Шпанија и Португалија су такође нападнуте од исламских сила. У Португалу, Муслимани су назвали једно планинско насеље “Фатима” у част Мухамедове ћерке, а да никад нису ни сањали да ће оно познати светски познато.
Годинама касније, кад су муслиманске војске биле стациониране на острвима Сардиније и Корзике, како би извршиле инвазију на Италију, настао је озбиљан проблем. Исламски генерали су схватили да нису довољно снажни, да немају залихе које су им потребне, да су заузели превише и дошло је време за мировне преговоре. Један од преговарача са католичке стране био је Фрањо Асишки.
Као резултат тога, Муслиманима је било дозвољено да окупирају Турску у “хришћанском“ свету, а католицима је било дозвољено да окупирају Либан у арапском свету. Такође је било договорено да Муслимани могу градити џамије у католичким земљама без икаквих проблема, али само онолико дуго колико је римокатолицизам могао продирати у арапске земље.
Кардинал Беа нам је рекао да су се и Муслимани и римокатолици сложили да блокирају и униште напоре њихових заједничких непријатеља – оних који су библијски религиозни. Преко тих конкордата, демони су спроводили духовно уништење Исмаелових потомака.
Изграђен је чврсти зид супростављања Библији како би је могао држати што даље од Арапа. Након потписивања конкордата, Муслимани су били праћени од ајатолаха, исламских свештеника и осталих религиозних вођа. Римска црква је такође организовала кампању мржње између муслиманских Арапа и Јевреја. Пре тога они су имали мирну коегзистенцију.
Цела исламска заједница гледала је сумњичаво на Библију верујући да су библијски религиозни људи демони који доносе отров са којим уништавају децу Алаха.
Језуитски план је да се успостави потпуна контрола над исламом. Године 1910, Португал је постајао социјалистичка држава. Црвене заставе појавиле су се свуда. Римокатоличка црква се тамо суочавала с великим проблемом. Вође социјалистичког покрета су желеле да униште снагу цркве.
Језуити су хтели да се умеша и Русија, а локација те визије, баш у Фатими, требала је имати кључну улогу у привлачењу ислама у “Мајку цркву.“
Године 1917, девица Марија се појавила у Фатими. Појављивање “Божје мајке“ имао је потпуни успех, играјући на карту да се завара мноштво. Као резултат, социјалисти Португала претрпели су велики пораз.
Језуити су измислили посебну молитву за Фатиму која траје девет дана, којом су се молили у Северној Африци успостављајући добре односе са исламским светом.
Наивни Арапи су веровали да су те молитве у част Фатиме, Мухамедове ћерке.
Као директан резултат визије у Фатими, папа Пије XИИ наредио је нацистичкој војсци да Русија и православна религија морају бити уништени, и да Русија мора да постане римокатоличка. Неколико година касније, након што је изгубио Други светски рат, папа Пије XИИ плашио је свет с његовом лажном плешућом визијом сунца како би задржао Фатиму у новинама. То је био велики религијски шоу бизнис и цео свет га је прогутао.
Ништа изненађујуће, папа Пије XИИ био је једини који је имао ту визију. Поред свега тога, једна група следбеника Римске цркве је прерасла у Плаву војску широм света, која је сакупила милионе верних римокатолика спремних да умру за своју благословену девицу.
Али нисмо још ништа видели. Језуити су испланирали да се Марија појави четири или пет пута у Кини, неколико пута у Русији и да буде неколико великих појављивања у Сједињеним Америчким Државама.
Какве везе то има са исламом? Да видимо шта покојни бискуп Шин каже:
“Појаве наше Госпе у Фатими представљале су преломну тачку у историји више стотина милиона Муслимана. Након смрти своје ћерке Фатиме, Мухамед је рекао за њу да је она ‘најсветија од свих жена у рају, одмах поред Марије’.“
Он је веровао да је девица Марија изабрала да буде позната као “наша Госпа Фатима,“ као знак и завет да Муслимани, који верују у Исусово девичанско рођење, поверују у Исусово божанство.
Он је истакао да су кипови девице Марије, које су ходочасници доносили, били са одушевљењем примљени од стране Муслимана у Африци, Индији и на другим местима, и да сада многи Муслимани долазе у римокатоличку цркву.
Извор: Wебтрибуне.рс
