Строго пов. Шеф радикала током 80-их организовао петиције да се муслимански вођа пусти са робије. У то време Шешељ је био асистент на Факултету политичких наука у Сарајеву, а Изетбеговић правио програм издвајања БИХ из тадашње Југославије
Веровали или не, најгласнији српски националиста Војислав Шешељ бранио је „оца муслиманске нације“ Алију Изетбеговића, открива наш лист.
Изетбеговић је због прогона комунистичког режима почетком осамдесетих изазвао такво саосећање код Шешеља да је лидер радикала први устао у његову одбрану. Шешељ се те 1983. године, док је био асистент на Факултету политичких наука у Сарајеву, својски потрудио да организује тадашњу интелектуалну елиту Србије да се и она заложи за права Изетбеговића и побуни против судског процеса који се тада водио против њега у Сарајеву.
Исламска декларација
Остало је записано да је управо оснивач српских радикала био иницијатор петиције да се муслимански интелектуалци које је предводио Изетбеговић пусте из затвора. Шешељу није сметала Исламска декларација, коју је Изетбеговић већ тада написао, одштампао и увелико пропагирао, а која је послужила као главни политички пројекат издвајања Босне и Херцеговине из СФРЈ и стварања муслиманске државе.
Садржај и поруке из Исламске декларације сврставају Изетбеговића у главног идеолога сецесије Босне и Херцеговине и њене исламизације, а историја је показала да је он успео да буде и извођач радова на том пројекту. Оно што је интересантно јесте да је у одбрану Изетбеговића, поред Шешеља, тих година прискочио и САНУ. Чланови Академије су у писму 1986. тражили ослобађање из затвора свих осуђених у „сарајевском процесу“ 1983, а међу потписницима ове представке, између осталих, били су Добрица Ћосић, Матија Бећковић, Коста Чавошки. Њихова и Шешељева настојања остварена су 1988, кад је Изетбеговић помилован.
Нису сагледали последице
Историчар Миле Бјелајац објашњава да се „сарајевски процес“ десио у специфичном историјском контексту и да није необично што су против њега, односно затварања Изетбеговића и осталих, устали тада утицајни београдски интелектуалци.
– Чини ми се да нису сагледавали трајније последице, а слично је и данас. Међу њима је био и Шешељ, али то су била сасвим друга времена – рекао је Бјелајац.
Извор: Kurir.rs
