Председнички кандидати присетили су 24. марта 1999. године, данa када је званично почело НАТО бомбардовање Југославије.
Неки од њих држали су предавања, спремали пријемни за средњу школу, а неки су се добровољно пријавили за учешће у рату.
– Био сам у Новом Саду, а сутрадан сам отишао у војни одсек да за добровољце у одбрани земље пријавим себе и све мушкарце из ЛСВ-а, јер ко баци бомбу на мој град, мој је непријатељ. Нисам ја Војислав Шешељ, па да се кријем у бункерима – рекао је за „Ало!“ Ненад Чанак.
Александар Поповић: Држао сам вежбе на факултету
– Тог дана сам држао вежбе студентима на факултету, предмет се звао Хемија воде и отпадних вода. Пошто је термин био поподневни, од 13 до 19, негде око 17 часова сам, пошто је било очигледно до чега ће доћи, прекинуо вежбе, замолио студенте да оду кућама и да, ако прелазе мостове, то учине што пре. Кренуо сам ка свом стану, погледао зграду факултета и осетио немоћ и бес због онога што долази.
Мирослав Паровић: Спремао сам пријемни за средњу школу
– Тада сам као ученик осмог разреда био у родном селу Јаши Томићу и спремао пријемни за упис у средњу школу. Касније је држава донела одлуку да се пријемни откаже, а ми смо то пролеће и лето провели са другарима који су у село дошли из Новог Сада и Београда јер су их родитељи послали да их склоне од бомби. На неки чудан начин била је то можда и најемотивнија и најлепша година јер смо били на окупу и делили и добро и лоше уз осећање патриотског поноса.
Војислав Шешељ: Гледао сам са балкона како гађају аеродром
– Био сам у својој кући у Батајници и са балкона сам гледао прву ракету „томахавк“ која је погодила аеродром у Батајници. Цела се Батајница тресла од експлозије. У кући сам имао малу децу, најмлађи син није имао ни годину дана. Нисам се уплашио, то је сигурно. Али у сваком случају, због присуства мале деце, није ми било нимало пријатно.
Бошко Обрадовић: Био сам у студентском дому на Звездари
– Године 1999. сам био апсолвент Филолошког факултета Универзитета у Београду. Прве дане бомбардовања провео сам у студентском дому на Звездари, заједно са колегама и пријатељима из студентског дома. Никада нећу заборавити НАТО злочин над српским народом. Овај злочин не застарева и НАТО злочинци морају за то одговарати.
Милан Стаматовић: Био сам код куће са породицом
– Тог 24. марта 1999. године сам био код куће, са породицом. Са пажњом сам пратио судбоносне догађаје тог пролећа. Прве вести о почетку бомбардовања чуо сам на ТВ 5, у то време једином опозиционом гласилу у овом делу Србије. Вести које сам чуо дубоко су ме потресле. Размишљао сам како смо ми Срби много пропатили у последњем веку и како ћемо нове жртве и страдања тешко преболети.
Радуловић: Протестовао сам испред америчке амбасаде
– Тог дана када је почело бомбардовање Србије, 24. марта 1999. године, био сам испред америчке амбасаде у Торонту, у Канади. Испред амбасаде су се окупиле две групе демонстраната. Једна група је подржавала Милошевића, ја у тој групи нисам био. Био сам у оној другој, која је осуђивала Милошевића и криминалну Клинтонову и Блерову политику бомбардовања Србије.
Извор: Alo.rs
