У дипломатији не постоји љубав, већ само интереси, давно су приметили Енглези. Познаваоци лика и дела канцеларке Немачке кажу да она цени испуњавање дате речи. Слободно се може рећи да је српски премијер добрано радио на оба поља у односу са Ангелом Меркел
Стицајем метеоролошких околности премијер Србије Александар Вучић се нашао нешто раније него што је планирано у Берлину на састанку са најмоћнијом женом Европе Ангелом Меркел. Немачка канцеларка није позната по слаткоречивим говорима. Напротив, уме да буде веома оштра и захтевна, што је на својој кожи најбоље осетио бивши председник Србије Борис Тадић. Са друге стране, она је данас упутила снажне поруке подршке Србији и самом Александру Вучићу. Шта се то променило у Берлину, па су Србија и њен лидер постали најважнији фактор за Немачку у овом делу Европе?
У дипломатији не постоји љубав, већ само интереси, давно су приметили Енглези. Познаваоци лика и дела канцеларке Немачке кажу да она цени испуњавање дате речи.
Слободно се може рећи да је српски премијер добрано радио на оба поља у односу са Ангелом Меркел.
Плодови тог рада зато су данас видљиви и не чуди зашто смо чули тако снажне изјаве подршке Александру Вучићу у Берлину.
Наиме, ова 2017. година може бити пресудна за многе политичаре, лидере, државе и саму Европску унију. И гле чуда, поново је пупак Европе Балкан.
Већ овог четвртка уследиће избори у Холандији, на којима постоји велика шанса да лидер екстремне деснице и евроскептик Герт Вилдерс победи. Његов тријумф могао да буде окидач како изласку Холандије из ЕУ, тако и ветар у леђа Мари ле Пен на француским председничким изборима.
Јасно, тек њен тријумф би означио потпуни крај идеје уједињене Европе.
А, идеја о “новом идентитету” Европске уније требало би да буде представљена 25. марта на Римском самиту. Спекулише се о Европи у “две брзине”, али је питање шта ће на крају бити представљено јавности.
Међутим, малопре поменути холандски избори протичу у сенци сукоба Амстердама и Анкаре. И у том сукобу не само да могу да страдају економски интереси Холандије и Турске већ је опасност много већа.
Наиме, суверени владар Турске Реџеп Тајип Ердоган држи Дамоклов мач над вратом Евопе.
Уколико отвори границе за сиријске избеглице и остале људе из ратом захваћених подручја Блиског истока, ето нове кризе овог пролећа.
Зато је кључ немачких избора у брави Балкана. А, вероватно и целе Европске уније.
До септембарских избора у Немачкој остало је још пет месеци. Ако би којим случајем уследио још један велики талас миграната на земље Западне Европе, пре свега Немачку, тешко да би актуелна канцеларка Ангела Меркел преживела те изборе.
Мартин Шулц јој већ по анкетама дише за вратом, а свакако би додатни аргумент у његовој кампањи био попустљив став Меркелове према пријему избеглица, јер грађани Немачке у све већој мери не подржавају долазак миграната.
Евентуални пораз Меркелове на изборима могао би да значи и крај ЕУ, какве данас знамо. Дефакто, она је лидер не само Немачке, већ и целе Европске уније.
Зато јој је и битно да ситуација на Балкану буде под контролом. Дугорочно гледано, са посебним освртом на садашњи тренутак, Александар Вучић је једини лидер у овом делу Европе, који има полуге власти у својим рукама.
Када је у питању мигрантска криза више пута је апострофиран однос Србије према том глобалном проблему. Границе су системски затворене, већина избеглица је у колективним центрима и о њима се брине у складу са свим европским нормама и преко тога.
У складу са таквом ситуацијом, Меркел може да буде убеђена да ће Вучић одржати дату реч, као што је до сада чинио, и пратити став Немачке у вези са мигрантима, поступати одговорно у дијалогу са Приштином, радити на очувању мира и сигурности у региону.
Такође, идеја о Царинској унији премијера Вучића може добити подршку Берлина. Она је значајна сама по себи, јер тиме Србија може рачунати на добру позицију у комбинаторици нове Европе у више брзина.
Због свега тога не чуди подршка Меркелове Вучићу усред председничке кампање у Србији, што до сада није био манир европских лидера.
