Како стручњаци истичу, руководство Немачке, Холандије, Аустрије, Швајцарске и Данске спровело је договорену акцију забране одржавања турских митинга и протеривања турских званичника непосредно пре и након Ердоганове прошлонедељне посете Путину. Због тога експерти сумњају да је један од фактора који су довели до рата између ЕУ и Турске заправо побољшање односа између Анкаре и Москве.
– Турска је важна Западу као једна од најјачих чланица НАТО. Анкара је, између осталог, одиграла веома важну улогу као продужена рука Запада у рату у Сирији. Због тога је Бриселу било веома битно да задржати Турску као своју савезницу, међутим, то није успело. Анкара је све више почела да се окреће Москви – објашњава британски аналитичар и новинар Ден Глејзбрук.
– Запад због тога не може да опрости зближавање Ердогана и Путина, нити њихов војно-економски савез – истиче Глејзбрук.
– Анкара и Москва, које су умало заратиле након што је у новембру 2015. турска војска оборила руски „сухој“ над Сиријом, поново су успоставиле веома јаке везе. Ердоган је у петак био у посети Путину, са којим се договорио да Русија прода Турској ракетни систем С-400, чему се НАТО оштро противи. Такође, двојица лидера склопили су велики број економских уговора и учврстили сарадњу на пројекту гасовода „Турски ток“, што је против воље Брисела. Осим тога, турска војска сарађује с руском у Сирији и сва је прилика да ће те две силе окончати рат у блискоисточној земљи. На тај начин избациће и САД и ЕУ са Блиског истока – наводи Куртов.
Прекршена пракса
Према његовим речима, јасно је да је то био разлог да ЕУ изазове рат с Турском.
– Званичници европских земаља могли су раније да обавесте Турску да неће примити њихове званичнике и да се противе скуповима подршке Ердогану. Они, међутим, то нису урадили. Нису поштовали дипломатску праксу. Свесно су односе Анкаре и Брисела довели у ову ситуацију, знајући како ће Ердоган реаговати – уверен је Куртов.
Холандска влада је свој потез оправдала тиме да не жели да учествује у Ердогановој кампањи. Турски председник, наиме, покушава да добије гласове своје дијаспоре за уставне промене које му значајно повећају овлашћења. Турци о томе треба да се изјасне на референдуму 16. априла, а веома су битни гласови између пет и 10 милиона Турака, колико их живи и ради у ЕУ.
Претходно је Немачка из истог разлога забранила турске политичке скупове у својој земљи, а то су урадиле и Аустрија и Швајцарска. Данска је на крају отказала званичну посету турског премијера Биналија Јилдирима у знак солидарности са осталим земљама ЕУ.
Ердоган је понашање својих европских колега назвао фашистичким, а земље које су забраниле скупове Турака наследницима нациста. Он је запретио жестоком осветом.
