У дану када Србија обележава 18 година од НАТО агресије, генерал Драгољуб Ојданић, некадашњи министар одбране СРЈ, начелник Генералштаба и хашки осуђеник, после година ћутања је одлучио да отвори душу и ексклузивно за “Ало!” исприча како са ове временске дистанце гледа на злочин почињен 1999. према Србији.
Генерал Ојданић се након повратка из Хага заветовао на ћутање, дуго није желео да исприча шта га мучи, ипак, овај 24. март му је тешко пао, пробудио је емоције и учинио да се, како нам каже, осећа лоше и заборављено…
– Изгубљени су толики животи, земља нам је разорена, а оно што наш непријатељ није успео у рату за време агресије, успео је после, доласком њихових послушника – каже на самом почетку своје исповести генерал Ојданић. Подсећа нас да се навршавају четири године од његовог повратка из Хага и да од тада нигде медијски није наступао и говорио о било чему, објашњава и зашто…
– Ја сам повређен бројним стварима. Не од народа, него од моје државе и од оних који су водили ову државу након не агресије, него НАТО кампање. Све што смо ми чували и сачували, све су упропастили. Шта сада ја имам да вам причам, ево, нисам био позван на скуп поводом годишњице, а ја сам био начелник штаба Врховне команде. Замислите, обележава се сећање на 18 година од НАТО агресије, поента је да се не заборави, а како да се не заборави када мене нико није позвао, мене су првог заборавили, погођен сам тим гестом, не кријем. Пратио сам тај скуп и само је академик Јелена Госкова, која је већи Србин од било кога од нас, поменула моје име у свом надахнутом говору, нико други – прича нам генерал готово у једном даху.
– Сачувао сам многе животе, све до последњег сам извукао из јазбине Генералштаба, ту сам био. Да су ми на обележавању које је било претпрошле године рекли: “Дођи, имаћеш столицу, седи и слушај како се евоцирају сећања на те тужне дане”, дошао бих, али да идем непозван нећу, ја сам жив, жив и здрав и енциклопедија свега доживљеног – додаје он.
Генерал Ојданић каже да је чак за време бомбардовања и Слободана Милошевића саветовао како се и шта мора да уради.
– Преко мене је ишло све, од мобилизације људи до одлажења на несрећно Косово, све акције које су биле ишле су преко мене, ја сам морао и Милошевићу да предлажем како се то војнички може и треба радити и урадити – присећа се Ојданић.
Поносан је, каже, на све што је радио за време бомбардовања и на оно што је уследило.
– Отворио сам јуче око 150 килограма разних папира, историје наше таме дуге 78 дана и 78 ноћи… Док су други тада спавали, ја нисам спавао, и то у мојим годинама. Није ми било ни тешко ни жао, знао сам шта жртвујем за свој народ и своју војску, али када се овако сада неко понаша, то боли – каже генерал.
Он подсећа да је први од оптужених добровољно по усвајању Закона о сарадњи са Хашким трибуналом отишао у Хаг.
– Тамо сам провео 11 и по година, а до правоснажне пресуде свакодневно сам радио у мојим годинама 15 сати дневно и прочитао на милионе страна докумената из Тужилаштва и властитог материјала, што је било тешко издржати, али када знам за шта се борим, а то је доказати истину, што нико није успео, ни ја, јер сам осуђен на 15 година. Када сам стекао право да након две трећине одслужене казне будем пуштен на слободу, видело се, нажалост, да неки Срби то нису радо дочекали, нећу рећи који, сами ће се препознати – огорчен је Ојданић.
Извор: Ало.рс
