Док су ЕУ и НАТО бринули одакле ће након Украјине стићи следећи „изазов од Путинове Русије“, можда су гледали у погрешном правцу, јер најнепосреднија опасност сада не лежи на Балтику већ на југоистоку, на Балкану, пише Фајненшел тајмс.
После ратова у бившој Југославији 90их година прошлог века, два главна фактора су помагала у стабилизовању западног Балкана.
Једно је перспектива, ма како удаљена, прикључења ЕУ, што је охрабрило демократске реформе као и наду да ће чланство у ЕУ напокон учврстити помирење народа на Балкану. Друга стабилизациона снага била је америчка подршка и претпоставка да ће САД или НАТО интервенистати ако би конфликт поново избио – као што је то био случај у Босни 1995 и на Косову 1999, наводи ФТ.
Међутим, поред кризе око дугова у еврозони, избеглица са Блиског истока, Брегзита и растућег популистичког национализма, проширење ЕУ је за сада, чини се, замрло, оцењује британски лист. Амерички председник Доналд Трамп, у међувремену, како се стиче утисак, показује минималан интерес за рубове Европе, што је створило прилику коју охрабрена Русија користи да потисне утицај ЕУ и САД, у покушају да преобликује савезе и потенцијалне границе, пише ФТ.
„Москва игра на карту културних веза са православном словенском популацијом, а гдегод на Балкану има турбуленција руски утицај и умешаност нису далеко“, наводи лист.
Докази сугеришу да је покушај пуча у октобру у Црној Гори, за шта су најпре окривљени српски националисти, подржан од руских безбедносних служби како би се омео приступ Црне Горе НАТО-у, пише ФТ.
ФТ подсећа да је воз послат прошлог месеца из Србије на Косово са натписом „Косово је Србија“ на 21 језику направљен у Русији и додаје и да су Москва и ЕУ на супротним странама опасног политичког спора у Македонији, као и да Никола Груевски дугогодишњи заговорник ЕУ можда сада нагиње ка Кремљу.
Русија такође подржава националистичког председника Милорада Додика у Републици Српској у позивима на референдум за независност босанских Срба од БиХ, тврди аутор чланка. Најбољи начин да се наруши пропаганда Москве и спрече „мали зелени“ из Русије да направе штету на западном Балкану је да ЕУ И САД остану посвећене освајању срца и умова у овом региону, оцењује ФТ.
Какви год били његови властити ставови, то што је Трамп именовао за високе званичнике и саветнике људе који разумеју значај мирне Европе значи да ЕУ има шансу да задржи ангажованост Вашингтона. Чак и док је перспектива евроинтеграција за балканске државе на чекању, лидери ЕУ имају полуге утицаја на ту ситуацију јер ЕУ као извор трговине, помоћи и инвестиција знатно надмашује Русију.И поред свих културних веза са Русијом, практично цео миграциони талас са Балкана одлази у Европу.
Иако модел ЕУ има своју привлачност, понављање обећања и давање помало новца није довољно, а потребно је много више ангажовања ЕУ, сматра аутор текста. То укључује пажљиво праћење ситуације, напоред да се сузбију руске дезинформације, као и честе посете лидера и званичника ЕУ како би пружили уверавања да још озбиљно схватају Балкан и његове проблеме.
„За то је потребна пре свега политичка воља а без ње најнемирнијии кутак Европе ризикује да склизне назад у мрачну прошлост, уз опасне импликације по остатак континента“, закључује ФТ.
Извор:Танјуг
