Ситуација је таква да не би било изненађење да други круг изборе кандидати радикалне левице и радикалне деснице који су за напуштање ЕУ
За девет дана у Француској се одржава први круг председничких избора, које многи сматрају најважнијим у историји Пете републике.
Политички турбулентну 2016. годину обележило је британско гласање за Бреxит, Американци су изабрали Доналда Трумпа за председника, досадашња изборна „правила“ пала су у воду, а највеће странке, више не могу очекивати сигурну победу у скоро ни једној европској држави.
У Француској данас реалне шансе за улазак у други круг имају четири кандидата, од којих је само Франсоа Филон члан једне од две највеће странака. А по свему судећи, он има мање шансе за други круг од осталих кандидата, понајвише због скандала с фиктивним запошљавањем супруге и деце које је новцем порезних обвезника плаћао да не раде ништа.
Према јучерашњој анкети коју су за угледни дневни лист Ле Монде спровели људи из агенције Ипсос-Сопра Стерна на 1509 потенцијалних бирача, прво место са 22 % гласова испитаника деле кандидаткиња Националног фронта Марин Ле Пен и кандидат сопственог покрета/странке Ен Марцхе (Покрет) Емануел Макрон. На треће место се са 20 % гласова испитаника пробио кандидат радикално левог покрета Неспутана Француска Жан-Лук Меленхон, док је с 19 % гласова на четвртом месту раније споменути Филон.
Беноит Хамон, кандидат социјалиста је далеко на петом месту с око 7,5 посто подршке бирача. Да ова анкета претерано не одступа од осталих, показују и две накнадне анкете које се у подршци кандидатима разликују за максимално један посто.
Ако се центристички оријентисани Макрон пласира у други круг, побеђује у савезу са било којим од преостала три кандидата са шансама за другу круг, док је ситуација супротна за кандидаткињу радикалне деснице Марин Ле Пен, која ће према досадашњим проценама ујединити гласаче својих супарника и глатко изгубити. Уђе ли у други круг Меленхон, побеђује и Филона и Ле Пен, док губи од Мацрона, пише Реутерс.
И док је подршка за Ле Пен и Мацрона углавном стабилна, Меленхон се све више диже што је поштено уплашило тржишта и политички маинстреам. Досад је као једина бабарога за владајуће структуре у Француској, али и ЕУ, била Ле Пен са својом анти-имигрантском реториком, јаким везама с Русијом и инсистирањем за спровођење референдума о изласку Француске из ЕУ, на шта Владимир Путин сигурно гледа са смешком.
Но, Меленхон и његови радикално леви предлози (Ле Фигаро га је на насловници прозвао француским Хугом Чавезом) потенцијално ће посејати још већу панику међу владајућим структурама. Он се залаже за скраћивање радне недеље са 35 на 32 сата, одлазак у пензју у 60. години, порезну стопу од 100% за све који зарађују више од 33.000 евра месечно и дизање минималне плате и социјалних давања.
Осим тога, заступа и напуштање нуклеарне енергије, а Француску би повукао из НАТО пакта и редефинисао њихову улогу унутар ЕУ, при чему се не разликује много од Ле Пен. На крају, избор Меленхона као председника потенцијално би значио и крај садашњег политичког система, будући да се он залаже за укидање Пете републике.
Иако је резултате првог круга немогуће предвидети, видљиво је да су Французи разочарани садашњим политичким естаблишментом. То се поготово односи на ширу околину највећих градова из које највећу подршку црпи Марине Ле Пен. Једнако тако, Ле Пен је оштријом реториком према имигрантима заграбила гласачко тело републиканаца, а економски левим ставовима је привукла, иронично, и некадашње гласаче комуниста на северу Француске.
Међу том популацијом бираче све више осваја и Меленхон који је вероватно највећи део потенцијалних гласова отео кандидату социјалиста, странке коју је напустио још 2008. године.
Разни инвеститори и предузетници стога највеће наде полажу у Макрона. Он сматра да је садашњи пут Француске неодржив и да су реформе на тржишту рада нужне, а покрај Филона је и најприхватљивији кандидат Бриселу будући да чланство у ЕУ види као прилику за напредак, а не терет на леђима Француза.
Укратко, ситуација је таква да не би било изненађење да други круг изборе кандидати радикалне левице и радикалне деснице, што значи да Француској следе корените промене. Према актуалном председнику Оланду све то „мирише на лоше“, али с обзиром на то да је имао пет година да увери нацију у боље, његово мишљење има тежину као и његов рејтинг – занемариву.
Извор:.srbijadanas.com
