На данашњи дан ваља се да се деци купе звончићи у цркви, које ће они носити око врата, и да треба да им се у руке стави врбова гранчица
Лазарева субота или Врбица празник је који се слави последње суботе пред Васкрс. Дан након овог празника, у недељу су Цвети, а после тога почиње Велика недеља.
Лазарева субота или Субота праведног Лазара, у српском народу још позната и као Врбица, обележава се још од 4. века. Посвећена је васкрсењу Лазара из Витиније кога је, према предању, Исус Христ васкрсао из мртвих.
На данашњи дан ваља се да се деци купе звончићи у цркви, које ће они носити око врата, и да треба да им се у руке стави врбова гранчица.
Прича каже да се после Лазаревог васкрсавања, Исус свечано упутио у Јерусалим, а свет се окупио и свечано га дочекао са палминим гранама у руци. Одатле потиче симболика врбових гранчица које се благосиљају у цркви и деле верницима, па и самог назива празника – Врбице. Данашње врбове гране замена су за поменуте палмине.
Такође, према веровању старих Словена, врба симболизује напредак, подмлађивање, одагнава болест и друга зла. Одатле је временом празник добио и друго име – Врбица.
Врбица је, пре свега, празник дечије радости.
До Другог светског рата, овај дан прослављао се и као школска свечаност.
Према Јеванђељу, улазећи у Јерусалим, Исус је рекао: “Пустите децу мени, јер таквих је Царство небеско”.
Тако се на дан Лазареве суботе обележава и Врбица, а реч је о истом празнику.
С обзиром да је овај празник у време ускршњег поста, одрасли треба да су уздржанији – верује се да није добро на Лазареву суботу играти и певати.
Извор:Телеграф.рс
