Издвајамо Србија

ПОСЛЕ ВЛАДИМИРОВЕ ПРИЧЕ И ВИ ЋЕТЕ БЕЖАТИ НА МАЛТУ: Ево зашто све више Срба иде тамо…

Пре него што је одлучио да оде на Малту, Београђанин Владимир Младеновић (35) је у последњих пет година радио два посла – у пошти радним данима, а викендом у пабу. Са примањима од око 500 евра, која нису довољна чак ни за самца, како каже, тапкао је у месту. Чињеница да не може пристојно да живи била је кап која је прелила чашу.

Како је имао преко 10 година искуства рада у шанку, на Малти се запослио у једном ресторану. Каже да су га и породица и пријатељи подржали да оде. Успео је да стане на ноге после годину дана, али са додатним послом, признаје.

– Све зависи од тога који занат имаш у руци. На грађевини зарада иде и до 1.500 евра. Наши људи различито реагују на Малту. Неко је заволи, неко не, неко се снађе, а има их доста који се врате кући разочарани. Овде се плаћа по сату, тако да нема не могу/мрзи ме да радим. Наши људи најчешће раде у угоститељству и на грађевини. Има и занатских послова, од уградње климе и аларма, до медицине – каже Владимир.

Од свега се најтеже прилагодио на Малтежане и њихов менталитет. Свиђа му се што живи на мору, што нема криминала и што су људи опуштени. Не може да се пожали ни на климу. Пролеће је у фебруару и марту, зима траје мало више од месец дана, од краја децембра до 1. фебруара, а у јулу и августу је плус 40. Слободно време гледа да искористи што је квалитетније могуће.

– Покушавам да играм баскет. Купио сам лопту и овде у Мелихи има један одличан терен са тартан подлогом која је обележена и кошевима као из дворана. Међутим, стално је закључано, па сад чекам да почне сезона и га га отворе. Иначе, стекао сам пријатеље овде, имам и девојку, дружимо се кад год нам време дозволи. Чак сам и постао кум једном ортаку кога сам упознао овде, а који се женио због папира – прича Владимир.

Највише му недостаје Београд и све у њему.

На питање како се локално становништво навикло на људе из Србије и да ли су их прихватили, Владимир каже да смо најбројнија емиграција и да сви Малтежани знају основне српске псовке. После Срба, најзаступљенији су Италијани, Либијци и Македонци.

Питали смо га и шта би поручио младима у Србији.

– Нека раде негде у ЕУ преко сезоне, шта год, само да виде тај систем и да осете паре. Много ће значити и касније, ако се врате у Србији, али и ако одлуче да пале касније, да знају шта их чека. Све се врти око језика, енглески је обавезан, а није лоше знати ни француски, немачки или италијански. То може касније да послужи и код куће јер они отварају могућност за доста послова – закључује Младеновић.

Извор: Ноизз.рс

Loading...
loading...
Loading...