Бивши командант Треће армије Војске Југославије у својој верзији приче о паду Слободана Милошевића износи своју верзију догађаја и како каже једину истину, ево шта он каже да ли је и на који начин Војска Југославије била умешана у демократске промене
Бивши командант Треће армије Војске Југославије Небојша Павковић, којем је у јануару 2014. године пред Хашким трибуналом потврђена првостепена пресуда од 22 године затвора из Финске, где служи своју казну упутио је писмо у ком објашњава до детаља дешавања у Југославији, како је дошло до демократских промена 5. октобра 2000-те године, као и како је заиста ухапшен Слободан Милошевић и да ли је планирао да шаље тенкове на Србе!
У писму свом писму које је објавио Сведок, Павковић је покушао да демантује неке тврдње изнете у књизи “ЈОШ НИЈЕ ГОТОВО – МИЛОШЕВИЋ”, аутора Слободана Антонића и у њему је изнео своје виђење ствари које су се дешавале 2000-те године у Југославији.
Павковић истиче да је на састанку у Белом двору 4. октобра са Слободаном Милошевићем и полицијским челницима било планирано да јединице Војне полиције у Београду и другим градовима ангажују за заштиту војних објеката од посебног значаја (касарне, војни магацини, објекти командовања, центри везе, објекти команди, Клубови ВЈ, издвојени објекти) и да су све јединице добиле наређење да се не смеју ангажовати у међустраначким сукобима, и појављивати на улицама.
На крају сам нагласио да у Београду нема борбених јединица које се могу брзо употребити. Истакао сам да је ситуација истоветна, и у свим градовима и гарнизонима, и да су све јединице добиле наређење да се не смеју ангажовати у међустраначким сукобима, и појављивати на улицама. О безбедносној ситуацији говорио је начелник УБ, генерал Милан Ђаковић.
Упознао је присутне да служба располаже подацима да су у свим већим градовима, а посебно у Нишу, Чачку, Крагујевцу, и Новом Саду, секретаријати МУП-а, остварили контакте са челницима опозиције, и обећали да неће интервенисати. То је посебно карактеристично за Ниш и Чачак. Поред тога, служба има сазнања да су припадници опозиције, предвођени Велимиром Илићем, дошли у посед веће количине наоружања из фабрике ”Слобода”, чији директор је пришао опозицији – написао је Павковић.
Према његовим речима све је било спремно да се Милошевић сруши тог дана, а Генерал Бранко Крга, информисао је присутне са информацијом, да се у околним земљама, посебно у БиХ и Хрватској, налазе припремљене, специјалне јединице, опремљене униформама ВЈ и МУП-а, спремне да интервенишу, ако дође до сукоба у Београду и Србији.
– Закључио сам излагање припадника војске да се, војска неће мешати за решавање политичких размирица, али да ће штитити војне објекте, и припаднике војске. Нагласио сам да у Београду и околини нема већих борбених јединица, и да се јединице 1.А налазе на полигонима и вежбалиштима, а један део је ангажован на дубинском обезбеђењу границе према БиХ и Хрватској – тврди Павковић.
Када је реч о догађајима 5. октобра Павковић тврди да га је министар Стоиљковић звао неколико пута, и тражио да војска пошаље тенк са дозером, код Липовачке шуме, да препречи комуникацију и спречи долазак колоне демонстраната, Ибарском магистралом.
– У поподневним часовима, звали су ме начелник РЈБ, генерал Ђорђевић, и РДБ Марковић. Први је питао да ли су тенкови кренули, и зашто не крећу, а други је рекао да код зграде РТС-а, Легија води велику борбу са демонстрантима, да има пуно погинулих и рањених, и тражио да војска притекне у помоћ?! Знао сам да су ово биле смишљене провокације, да би се војска извела на улице. Знали су и један и други да се прате активности војске, и слушају везе. Циљ је био да се покаже да постоји план за употребу војске и заједничког деловања. У крајњем требало је војску извести на улице да решава ”задатке” МУП-а – описује догађај Павковић.
Председник Милошевић звао ме је у времену од 17,30 до 20,00 часова, и тражио информације о догађајима на улицама Београда. Рекао ми је да је су демонстранти упали и запалили зграду Савезне скупштине, заузели зграду Народне банке, неколико полицијских станица, ТВ Студио Б, итд. Питао је да ли војска може да заштити објекте од савезног значаја. Одговрио сам да то сада није могуће, јер би свако појављивање јединица војске на улицама, изазвало панику међу грађанима, и довело до сукоба, који би лако могли прерасти у грађански рат. Други пут је питао, да ли војска може да заштити објекте РТС-а на Кошутњаку. Пошто нисам имао потпуну информацију о догађајима на Кошутњаку, одговорио сам да ћу му јавити – препричава свој разговор са Милошевићем.
Још једном сам му рекао да се војска не може, у оваквим околностима мешати у сукобе на улицама, да то није задатак војске и да би увлачење војске имало трагичне последице и по војску и по државу, а да би смо и он и ја сутрадан били обешени на Теразијама. Није више звао. Одговорно тврдим да Милошевић није од мене тражио употребу војске за спречавање демонстрација, ни пре, а ни током 5.октобра. Да је имао намеру да употреби војску, он би ангажовао Гардиску бригаду, која му је била директно потчињена и на располагању, јер је и командант бригаде, генерал Бојовић, био код њега – тврди Павковић.
Хапшење Милошевића!
Небојша Павковић по први пут описује и како је изведено хапшење Слободана Милошевића 30. и 31. марта 2001. године:
Коштуница је хитно, у току ноћи 29/30.мара, претпочињава Гардијску бригаду, НГШ ВЈ Павковићу. Када сам, одмах после поноћи, примио ”хитан телеграм”, сазнао сам да председник Коштуница предпочињава мени Гардијску бригаду. Био сам изненађен јер то није било уобичајено, с обзиром да је ова јединица увек била под непосредном командом председника државе.
Посебно ме је изненадила хитност да се то уради, и због чега није могло да сачека нови дан. Тек када су почеле активности на хапшењу Милошевића, схватио сам да је Коштуница хтео да се ”ослободи” надлежности над овом јединицом, да би избегао одговорност за догађаје који ће уследити. Касније, то ме је уверило да је Коштуница, још тада, пре него што је Влада РС, то саопштила, био упознат да ће се десити хапшење Милошевића.
Важно је знати да су припадници Гардијске бригаде, обезбеђивали цео комплекс објеката у Ужицкој улици, где је и вила Мир, и вршили пријемну службу. У оквиру комплекса, вилу Мир обезбеђивала је посебна јединица МУП-а. У вилу није могао да уђе нико, без одобрења обезбеђења из виле Мир. Због тога пријемна служба није дозволила улаз нове јединице МУП-а, на главну капију комплекса. Том приликом дошло је до препирке и потезања оружја између две јединице МУП-а. Крвопролиће је спречено у последњем тренутку.
После више покушаја да се чујем са Коштуницом, он се јавио око 20,00 часова. Известио сам га о догађајима и мојом расправом са министром Михајловићем. Добио сам утисак да ње упознат са одлуком Владе РС. Тражио је предлог како да се војска не умеша у догађај.
Објаснио сам да се војници из састава страже налазе унутар комплекса, и да ће реаговати према правилима стражарске службе приликом сваког насилног уласка у комплекс. Да би се то избегло, једино решење је да се стража повуче. Међутим за то је надлежан председник, јер се ради о репрезентативном комплексу савезног значаја.
Због тога је он наредио да се стража повуче и склони на безбедно место, да не би неко од војника настрадао. У вези стим, ја сам пренео наређење председника, команданту Гардијске бригаде генералу Бојовићу да повуче стражу. То је истина, а не да се стража повукла по наређењу НГШ ВЈ Небојше Павковића.
Извор: Сведок
