Издвајамо Регион

Ево шта се крије иза формирања ПРАВОСЛАВНОГ САВЕЗА…

Бугарски министар за саобраћај и комуникације Ивајло Московски и грчки министар за инфраструктуру, саобраћај и мреже Христос Спиртзис договорили се о стварању „транспортног мултимодалног коридора“ између две државе, који повезује бугарске луке Варну и Бургас са Кавалом и Алекандроуполисом, преноси „Фокус“ бугарска новинска агенција.

Региструјте се на првој српској друштвеној мрежи Србсбук

На састанку у Солуну 06.07.2017. год., грчка страна прихватила бугарски предлог да у заједнички план буде укључена и сарадња са луком Русе.

На тај начин ће се постићи потпуна мултимодалност коридора и обухватиће друмски, железнички, морски и речни саобраћај, а скратиће пут до подунавских земаља.

У суштини имамо верну реализацију пројекта министра Московског чији план перцепира потпуно заобилажење Босфорског мореуза када Ердоган буде повратио пуну контролу над поморским саобраћајем из Црног мора у Егејско море (овим би на првом месту била погођена Русија која се читав 19. и 20. век борила за слободан пролаз кроз Босфор и Дарданеле ка топлим морима и за њу је то питање од животног значаја).

Такође ће „погурати“ и руске енергетске гиганате да оживе гасовод „Јужни ток“, а затим да се очува овај „коридор“ који ће променити ток догађаја на Балкану.

Грчки министар предложио да се у коридор прикључи железничка веза до луке у Солуну у циљу доспећа грчких производа на велика комерцијална тржишта.

Двојица министара су се сагласила да је у питању пројекат са високом додатном вредношћу која ће привући инвеститоре са Блиског и Средњег истока, из Кине, Русије и других великих тржишта.

Друго питање о коме је дискутовано јесте усклађивање стандарда за лучки, железнички и друмски саобраћај између две суседне земље и договорено да сви документи имају „јединствену примену“ за цео коридор. Ово ће смањити административни терет и значајно олакшати пословање.

С обзиром на заједнички став усвојен, да ће две земље ускоро потписати Меморандум о сагласности за изградњу коридора Русе – Варна – Бургас (Пиргос) – Александруполис – Кавала-Солун, према суседној земљи.

Господин Спиртзис истакао да ће Грчка у потпуности подржати Бугарску током председавања Европским саветом 2018. год., и нада се да ће разговарати о питањима од заједничког интереса за све земље у региону.

За оне који не знају, овај „коридор“ постоји од 17. и 18. века и повезује Румунију, Бугарску, Србију и Грчку и остале подунавске земаље са Немачком. Заправо, грчке заједнице у Румунији и Бугарској контролисањем целе трговине на Дунаву стекле су превелику моћ и новац, а затим, наступањем националистичких политика након интервенције Енглеске и Немачке на хиљаде Грка било присиљено да распрода свој бизнис и врати у земљу или емигрирају у Сједињене Америчке Државе.

Овај коридор, поред свих осталих, представља пројекат од огромног геостратешког значаја и деловаће као „зауставни брег“ турској експанзионистичкој политици ка Балкану. Могло би се рећи, да неки људи не могу да се приближе „суседима“, као што су Бугарска, Србија и Румунија и да створе ову „православну осу“ економских, политичких и војних интереса… и на тај начин реализују као једино право решење.

Са његовом имплементацијом економски односи свих горе поменутих земаља били би вертикално надограђени, док би осовина постала конкурентна турском пословању, а политичка и верска „пенетрација“ додала би региону сасвим други карактер.

Да бисмо то ефикасно урадили, потребно је наћи одговарајуће политичке лидере у региону. Бугарска је започела са Р. Радевом, а у другим земљама… криза ће приморати па… ускоро биће и тамо.

Турски нео-османизам са својом политиком посебно прошле године убрзао је ове „покрете“ који су копија периода 1912-13. год. Турска је успоставила своју осовину са Косовом, Македонијом и наравно у Албанијом, а то је нешто што знају – сви.

Дакле, једино право решење за нашу целу регију је успостављање што блискијих односа земаља региона, а то је закон да економски савез, увек, успоставља и војни (поразумева се). Они (наши непријатељи) више ће допринети нашем уједињењу, него што ћемо се ми само успети међусобно поделити.

 

Извор: Славиша Лекић, свештеник / Васељенска