Пример хришћанског живота
Грађанин је града Трикасина, садашњег Труа у Галији. Био је наследник великог имања својих родитеља, па је као прави хришћанин од тога чинио милостињу беднима, а сам живео подвижнички, узимајући храну само једном дневно, и то по заласку сунца.
Због светости живота Господ му даде моћ исцељења, због чега је као чудотворни исцелитељ би свуда познат. Цар Аврелијан дошавши у Галију, нареди да му доведу Патрокла.
Патрокле свети јави пред царем веру своју у Христа, и не утаји ништа.
– Ако желиш, царе, нешто од мојих блага, даћу ти, јер те видим убога – рече свети Патрокле цару.
На то њему цар:
– Како ти називаш убогим мене, цара, који имам безбројна блага?
Рече Патрокле свети:
– Имаш само земаљска, пролазна блага, али си убог, јер ни самога себе немаш, нити вере Христове у срцу.
Због тога би осуђен на смрт и предат војницима, да га воде у неко блато крај реке и ту посеку, а тело му оставе у блату.
Но светац се молио Богу, да му не остане тело у томе блату и по Божјој сили он наједанпут поста невидљив за војнике и пренет на другу страну реке. После дугог тражења војници га нађу и посеку на једном сувом месту. Два просјака, којима је Патрокле често давао милостињу, наиђу тим путем, познаду тело свога добротвора, и чесно га сахране.
Живот Светог мученика Патрокла узима се за пример скромности и подвижништва, од Бога награђеног. Начин на који је надвисио похлепне и таште, а који не виде богатство у нематеријалном добру, показује свевидост Господа.
Надајући се Божјој милости какву је у борби с душманима добио Свети Пратрокло, верници изговарају следеће речи:
Патрокле се пред царем исправи,
Христа Бога без страха прослави;
Цар га пита, а Патрокле вели:
– Богат треба ништем да удели,
Ја сам богат, а ти, царе, ништи,
Имам блага, само ти поишти. –
– Зар ја ништи што царујем светом,
А ти богат с том вером проклетом?
– Ја сам богат, Патрокле повтори,
Моје благо у огњу не гори,
Моје благо од века до века,
Моје благо на небу ме чека.
– Какво благо! у мојој си руци!
Цар узвикну. Предаћу те муци. –
– Предај, царе, Патрокле одврати,
Муке моје Бог ће да ми плати.
Мучи тело, тело је за муке,
Дух предајем Господу у руке.
Слободан је дух у хришћанина
Ка’ у сваког Христовог војина;
Мене чека слава и победа
Тебе, царе, срамота и беда.
Хитно муке гомилај на мене
Да ми, царе, венац не увене.
Извор: Srbija Danas
