Док председник Србије Александар Вучић позива на унутрашњи дијалог и разматра на који начин би требало решити проблем Косова и Метохије, поједини сценарији за превазилажење овог проблема су се већ појавили.
Разграничење “или како год да се зове”
Највећу пажњу јавности изазвао је предлог српског шефа дипломатије Ивице Дачића, који је заправо предложио поделу Косова. Како је навео у свом ауторском тексу за “Блиц”, Дачић ће лично са председником Србије “још једном проверити могућност онога за шта сам се годинама залагао”.
ЉАЈИЋЕВ ПЛАН: Дати Косово ради уласка Србије у ЕУ
Међутим, како је навео, ако се испостави да је то неприхватљиво, неће бити несрећан, већ ће пробати да допринесе у проналажењу трајног и реалног решења.
Персонална и територијална аутономија
Академик и професор међународног права Тибор Варади каже да је по његовом мишљењу најбоља опција персонална и територијална аутономија Срба на Косову, и да је то линија “испод које се не смеју спустити српски интереси“.
Према његовом виђењу, ово решење би за Европу било неспорно, и сматра да се преговарачи морају заложити за то да Срби на КиМ “и убудуће могу да живе као Срби, да сачувају језик, културу и своје српство”.
– Тај предлог се мора изнети на сто пре договора о коначном статусу српске покрајине – истакао је Варади.
Кипарски сценарио
Оливер Ивановић, лидера ГИ СДП, не верује у могућност поделе Косова. Како каже, Европска унија је бројним споразумима, од оног о уређењу граничних прелаза, слободи кретања, верификацији диплома, до Споразума о заједници општина са већинским српским становништвом, “ставила тачку на евентуално издвајање севера Косова”
– Најбоље решење било би да се на територији Косова у једном ограниченом периду примењују закони ЕУ све док се у дијалогу не постигне коначно решење, које у овом тренутку нико не може предвидети – каже Ивановић.
Економска сарадња, статус Срба и КиМ у међународним организацијама
Разграничење Косова је легитимна политичка опција, али са мањим шансама, сматра министар трговине, туризма и телекомуникација Расим Љајић, који решење косовског проблема види пре свега кроз економију и положај Срба у јужној српској покрајини.
Други елемент је, каже Љајић, отварање питања статуса Срба на Косову, а трећи корак би били преговори о учлањењу Косова у међународне организације, осим у УН, уз јасне бенефите – шта би Србија за ту сагласност добила.
А шта кажу у Приштини?
Док српска страна разматра разне варијанте решења косовског проблема, позив председника Србије на унутрашњи дијалог у Приштини тумаче као признавање реалности и још један корак ка признању независности.
– Званичиници у Србији треба да се уздрже од опасних политичких изјава о подели Косова – каже шеф кабинета косовског председника Хашима Тачија, Беким Чолаку, који је навео да Приштина подржава сваки интерни дијалог са Београдом који би се кретао у смеру прихватања реалности на Косову, али и упозорио да су неке идеје попут оне о подели Косова, застереле и не доприносе стабилности у региону.
Одлазећи косовски шеф дипломатије Енвер Хоџај унутрашњи дијалог у Србији такође види као “прихватање истине о независности и суверенитету”, а сличног става је и Лидер Алијансе за ново Косово, бивши косовски председник и један од најбогатијих Албанаца у Европи Беџет Пацоли, који каже да ова иницијатива “отвара пут ка нормализацији односа између двеју земаља”.