Европски суд правде донеће у среду одлуку о законитости спорне шеме расподеле миграната по квотама коју је Брисел покренуо пре две године како би присилио државе-чланице ЕУ да приме хиљаде тражилаца азила.
Највиши суд ЕУ донеће одлуку по тужби коју су Мађарска и Словачка поднеле против шеме расподеле миграната по квотама, која изискује од чланица Уније да приме Сиријце и друге мигранте из Грчке и Италије које су прве на удару новопридошлица, најављује данас АФП.
ЕУ је одобрила шему квота у оквиру напора да ојача солидарност међу својим чланицама и оконча хаос који је настао услед најгоре мигрантске кризе у Европи после Другог светског рата.
Високи адвокат суда са седиштем у Луксембургу Ив Бот препоручио је у јулу да судије тужбу одбаце на основу аргумента да је такозвана шема релокације примерени начин да се помогне Грчкој и Италији, наводи француска агенција, али напомиње да овај суд често следи мишљења својих адвоката, али — не увек.
Ипак, без обзира на исход, ова шема је од почетка била спорна.
Наиме, источне државе-чланице Уније одбациле су план о расподели миграната тврдећи да немају капацитета да приме странце, међу којима већину чине муслимани. Подаци ЕУ показују да је тек нешто мање од 28.000 миграната распоређено откако се већина држава-чланица сложила септембра 2015. да размести 160.000 сиријских, ирачких и еритрејских тражилаца азила из Италије и Грчке до септембра ове године.
Званичници у Бриселу су упозорили да је шема правно обавезујућа за све државе-чланице, укључујући и оне које су гласале против квота, као што су Мађарска, Словачка, Чешка Република и Румунија.
Према том плану, Мађарска мора да прими више од 2.300 тражилаца азила, док Словачка има обавезу да дугорочно прими њих 1.400.
Међутим, у јуну је Европска комисија покренула правну акцију против Пољске и Мађарске јер нису примиле ниједног тражиоца азила, а предузела је правну акцију и против Чешке Републике јер је престала да прима мигранте, али је поштедела Словачку која се сагласила да прими мањи број миграната.
Иако је првобитно гласала за овај план, Пољска се накнадно снажно супротставила шеми откако је десничарска влада тамо дошла на власт.
Акцијом Европске уније, којој би повољна одлука у Бриселу ишла наруку, три земље би се могле наћи пред Европским судом правде и могле би бити строго финансијски кажњене.
Што се осталих земаља-чланица ЕУ тиче, и оне одуговлаче са применом шеме иако су гласале за њу, при чему је само неколико земаља испунило своје обавезе и примило мигранте, а то су Грчка, Италија, Немачка, Шведска и Аустрија, закључује француска агенција.
Извор: Танјуг
