Предлог о реалној унији независних држава Србије и Косова, које имају заједничко тржиште, царинску и монетарну политику, први је који је у оквиру унутрашњег дијалога о КиМ скренуо пажњу председнику Александру Вучићу
Пре месец дана почео је дијалог о Косову, а крајни циљ је да се пронађе решење за јужну српску покрајину, које ће бити прихватљиво и за Србе и за Албанце. Председник Вучић, који је те разговоре и покренуо, недавно је јавно издвојио предлог који је представио професор уставног права Владан Кутлешић.
– Изненађен сам оним што је говорио. Да смо имали те памети пре 10, 15 или 20 година, можда би неке ствари биле другачије – рекао је Вучић.
Шта значи реална унија?
Кутлешић, који је професор Пословног и правног факултета Универзитета Унион – Никола Тесла, за „Блиц“ објашњава шта све садржи његово решење и како би оно могло бити реализовано. Он предлаже реалну унију независних држава Србије и Косова, које би ипак остале међусобно повезане.
– Мој предлог претпоставља да Србија призна Косово као независну државу, али би оно остало институционално у вези са Србијом. То би била царинска унија која би имала јединствено тржиште и јединствену монетарну политику. У том случају, динар не би морао да буде јединствена званична валута, али би се користио као средство плаћање на Косову. Овај економски сегмент за Србију је нарочито важан, јер се наши производи и даље највише купују на КиМ, а унијом би пласман српских производа био далеко лакши – каже Кутлешић.
Он наводи да и данас у свету постоје примери реалних унија, као и да их је било у прошлости. Најближи пример је по њему Државна заједнице Србије и Црне Горе, која је опстала три године.
Манастирима функционална аутономија
Његов предлог предвиђа и политичку и територијалну аутономију за Србе на северу Косова, којих је тамо око 100.000, док би они који живе јужно од Ибра добили персоналну аутономију (културну, језичку, информативну…). Такође, имовина Српске православне цркве и српски средњовековни културни споменици, према његовом решењу, добили би функционалну аутономију, односно њима би управљао српски Републички завод за заштиту споменика културе или орган на КиМ којег би плаћала Србија.
– Не можемо очекивати да српски манастири добију екстериторијалност, али не треба њима да управља ни косовско министарство културе. Мислим да је реално да у случају да прође овај предлог српски споменици културе добију функционалну аутономију – објашњава Кутлешић.
Столица у УН и обавезујући споразум
Његово решење предвиђа и да Косово добије столицу у Уједињеним нацијама.
– У том случају направили би обавезујући споразум да у међународним организацијама Србија и Косово не могу да гласају једни против других. Иначе, Украјина је била члан УН и у време када је била део СССР – додаје Кутлешић.
Он наводи да Србија више не може да чека и да суштинска аутономија више није прихватљива за Албанце, који већ сада имају више од тога.
И Србија и Косово на добитку и губитку
– Косово практично има статус „државе минус“, односно државе која је под међународним протекторатом. Овим предлогом они би добили статус државе са пуним међународним капацитетом. Србија би, са друге стране, скинула једно политичко бреме и отворила себи пут у ЕУ. Такође, за Србе би обезбедила више него што би добили Заједницом српских општина, а заштитила би и своју имовину на Косову – закључује Кутлешић.
Према његовом мишљењу обе стране губе – Србија нешто што само формално има – КиМ, али и Косово нешто што само формално има – север Косова.
Како до решења?
Део његовог предлога је и да се коначно решење усвоји на међународној конференцији, а на којој би учествовали представници највећих светских сила – САД, Русије, Кине, Немачке, Француске…
– Они би били гарант овог решења. Уколико га државни врх сматра реалним, претходно би морао да убеђује западне земље, Русију и Кину да је оно оствариво. Такође, Србија би морала да затражи од Брисела да јој после тако потписаног споразума гарантује чланство у ЕУ – истиче Кутлешић.
Предлог професора Владана Кутлешића не наслања се ни на једно до сада предложено решење. Подела Косова, која би за Србе вероватно била најприхватљивија, у овом тренутку није реална. Званични Берлин предлагао је модел две Немачке, а помињали су се и Кипарски модел, модели Северне Ирске, Јужног Тирола, Оландских острва, Хонгконга..
Фото: Pixabay.com
Извор: Блиц
