Свет Србија

ЕВО ШТА БИ СЕ ДЕСИЛО ДА СУ НЕМЦИ ПОБЕДИЛИ ПРЕ 100 ГОДИНА: Детаљан план због ког се ДИЖЕ КОСА НА ГЛАВИ!

„Септембарски програм“ (на немачком: Septemberprogramm) био је плански списак циљева за територијалну, политичку и економску експанзију Немачког царства, који је на самом почетку Првог светског рата припремљен у кабинету дугогодишњег канцелара Теобалда фон Бетман-Холвега (ту је функцију обављао у периоду 1909-1917).

Заправо је канцеларов приватни секретар Курт Рицлер 9. септембра 1914. године израдио његов нацрт, готово истовремено са неочекиваним обртом на француском ратишту, након кога се планирани блицкриг претворио у рововску кланицу; у тренутку када је програм писан, већи део немачког руководства није било свестан шта се тог и претходног дана заправо десило на реци Марни недалеко од Париза, и веровали су да је њихова победа још увек могућа и да ће приморати званични Париз на капитулацију.

Међутим, да је све ишло по вољи Берлина, да је Немачка успела да окупира Париз и Француску Републику примора на сепаратни мир, да је Берлин све своје снаге могао да окрене ка Русији и Балкану, да су успели да победе у Великом рату, на шта би онда личио свет?

Региструјте се на првој српској друштвеној мрежи Србсбук

Следи тајни списак циљева „Септембарског програма“:

– Француска ће се одрећи неких северних територија, попут гвожђем богатих предела у близини Бријеа, као и обалског појаса који иде од Денкерка до Булоња-на-Мору, и то или у корист Белгије или у корист Немачке

– Француска ће плаћати ратну одштету Немачкој у износу од 10 милијарди златних марака, а одвојено од тога ће финансирати и исплате немачким ветеранима, као и отплаћивање целокупног постојећег немачког националног дуга. Ово ће спречити Француску да се поново наоружа, учиниће њену економију зависном од Немачке и окончаће трговину између Француске и Велике Британије

– Француска ће се делимично разоружати уништењем северних утврђења

– Белгија би требало или да буде анектирана Немачком царству или, пожељније, да постане вазална држава која би онда предала Немачкој своје источне крајеве и можда Антверпен, као и своје војне луке

– Луксембург би требало да постане држава-чланица Немачког царства

– Тампон-државе би требало да буду створене на западу Царске Русије, попут Пољске, Украјине, балтичких земаља, које би заувек остале по немачким суверенитетом

– Немачка би створила „мителевропску“ (немачка реч за Средњу Европу) економску асоцијацију, која би наводно била удружење једнаких али би заправо била под немачком доминацијом. У тој асоцијацији би биле и новоформиране тампон-државе

– Немачко колонијално царство би било проширено. Немачки поседи у Африци би били проширени у непрекинуту територију кроз читаву централну Африку, а на рачун француских и белгијских поседа. Британски поседи се не помињу у програму, вероватно да би се оставио простор за преговоре са Лондоном, али Берлин је схватао да британска „неподношљива хегемонија“ мора бити окончана

– Холандија мора бити доведена у стање најтесније сарадње са Немачком, али без икакве видљиве присиле.

Заправо, „Septemberprogramm“ је био израђен на основу сугестија немачког индустријског, војног и политичког руководства; треба га посматрати као неформални документ, али, без обзира на то, и као крајње уверљив списак циљева: да су могли, можда би отишли и даље од овога.

Због тога, он пружа драгоцени увид у начин размишљања (пре свега) пруских империјалиста.

Србија се, као што видите, у њему не помиње, и то из посве разумљивих разлога: југоисточна Европа је била аустријска интересна сфера у том тренутку, тако да се званични Берлин на нас у том смислу није освртао.

Вероватно је да би аустријски цар себе прогласио за краља смањене, „формалне“ Србије, скучене између Мораве и Дрине, која би била део Аустроугарске монархије.

Имајући у виду размере наше демографске катастофе у том тренутку, чињенице да војска и народ који су се повукли преко Албаније у случају победе Централних сила готово сигурно не би могли да се врате назад, питање је да ли би данас, 2016. године, Срба уопште и било, да је све пошло по злу те 1914. године.

Срећом па није.

Извор: Telegraf.rs