„Септембарски програм“ (на немачком: Septemberprogramm) био је плански списак циљева за територијалну, политичку и економску експанзију Немачког царства, који је на самом почетку Првог светског рата припремљен у кабинету дугогодишњег канцелара Теобалда фон Бетман-Холвега (ту је функцију обављао у периоду 1909-1917).
Међутим, да је све ишло по вољи Берлина, да је Немачка успела да окупира Париз и Француску Републику примора на сепаратни мир, да је Берлин све своје снаге могао да окрене ка Русији и Балкану, да су успели да победе у Великом рату, на шта би онда личио свет?
Следи тајни списак циљева „Септембарског програма“:
– Француска ће се одрећи неких северних територија, попут гвожђем богатих предела у близини Бријеа, као и обалског појаса који иде од Денкерка до Булоња-на-Мору, и то или у корист Белгије или у корист Немачке
– Француска ће плаћати ратну одштету Немачкој у износу од 10 милијарди златних марака, а одвојено од тога ће финансирати и исплате немачким ветеранима, као и отплаћивање целокупног постојећег немачког националног дуга. Ово ће спречити Француску да се поново наоружа, учиниће њену економију зависном од Немачке и окончаће трговину између Француске и Велике Британије
– Француска ће се делимично разоружати уништењем северних утврђења
– Белгија би требало или да буде анектирана Немачком царству или, пожељније, да постане вазална држава која би онда предала Немачкој своје источне крајеве и можда Антверпен, као и своје војне луке
– Луксембург би требало да постане држава-чланица Немачког царства
– Тампон-државе би требало да буду створене на западу Царске Русије, попут Пољске, Украјине, балтичких земаља, које би заувек остале по немачким суверенитетом
– Немачка би створила „мителевропску“ (немачка реч за Средњу Европу) економску асоцијацију, која би наводно била удружење једнаких али би заправо била под немачком доминацијом. У тој асоцијацији би биле и новоформиране тампон-државе
– Холандија мора бити доведена у стање најтесније сарадње са Немачком, али без икакве видљиве присиле.
Заправо, „Septemberprogramm“ је био израђен на основу сугестија немачког индустријског, војног и политичког руководства; треба га посматрати као неформални документ, али, без обзира на то, и као крајње уверљив списак циљева: да су могли, можда би отишли и даље од овога.
Због тога, он пружа драгоцени увид у начин размишљања (пре свега) пруских империјалиста.
Вероватно је да би аустријски цар себе прогласио за краља смањене, „формалне“ Србије, скучене између Мораве и Дрине, која би била део Аустроугарске монархије.
Имајући у виду размере наше демографске катастофе у том тренутку, чињенице да војска и народ који су се повукли преко Албаније у случају победе Централних сила готово сигурно не би могли да се врате назад, питање је да ли би данас, 2016. године, Срба уопште и било, да је све пошло по злу те 1914. године.
Срећом па није.