ЕВО ШТА БИ СЕ ДЕСИЛО ДА СУ НЕМЦИ ПОБЕДИЛИ ПРЕ 100 ГОДИНА: Детаљан план због ког се ДИЖЕ КОСА НА ГЛАВИ!

Заправо је канцеларов приватни секретар Курт Рицлер 9. септембра 1914. године израдио његов нацрт, готово истовремено са неочекиваним обртом на француском ратишту, након кога се планирани блицкриг претворио у рововску кланицу; у тренутку када је програм писан, већи део немачког руководства није било свестан шта се тог и претходног дана заправо десило на реци Марни недалеко од Париза, и веровали су да је њихова победа још увек могућа и да ће приморати званични Париз на капитулацију.

Међутим, да је све ишло по вољи Берлина, да је Немачка успела да окупира Париз и Француску Републику примора на сепаратни мир, да је Берлин све своје снаге могао да окрене ка Русији и Балкану, да су успели да победе у Великом рату, на шта би онда личио свет?

Следи тајни списак циљева „Септембарског програма“:

– Француска ће се одрећи неких северних територија, попут гвожђем богатих предела у близини Бријеа, као и обалског појаса који иде од Денкерка до Булоња-на-Мору, и то или у корист Белгије или у корист Немачке

– Француска ће плаћати ратну одштету Немачкој у износу од 10 милијарди златних марака, а одвојено од тога ће финансирати и исплате немачким ветеранима, као и отплаћивање целокупног постојећег немачког националног дуга. Ово ће спречити Француску да се поново наоружа, учиниће њену економију зависном од Немачке и окончаће трговину између Француске и Велике Британије

– Француска ће се делимично разоружати уништењем северних утврђења

– Белгија би требало или да буде анектирана Немачком царству или, пожељније, да постане вазална држава која би онда предала Немачкој своје источне крајеве и можда Антверпен, као и своје војне луке

– Луксембург би требало да постане држава-чланица Немачког царства

– Тампон-државе би требало да буду створене на западу Царске Русије, попут Пољске, Украјине, балтичких земаља, које би заувек остале по немачким суверенитетом

– Немачка би створила „мителевропску“ (немачка реч за Средњу Европу) економску асоцијацију, која би наводно била удружење једнаких али би заправо била под немачком доминацијом. У тој асоцијацији би биле и новоформиране тампон-државе

– Немачко колонијално царство би било проширено. Немачки поседи у Африци би били проширени у непрекинуту територију кроз читаву централну Африку, а на рачун француских и белгијских поседа. Британски поседи се не помињу у програму, вероватно да би се оставио простор за преговоре са Лондоном, али Берлин је схватао да британска „неподношљива хегемонија“ мора бити окончана

– Холандија мора бити доведена у стање најтесније сарадње са Немачком, али без икакве видљиве присиле.

Заправо, „Septemberprogramm“ је био израђен на основу сугестија немачког индустријског, војног и политичког руководства; треба га посматрати као неформални документ, али, без обзира на то, и као крајње уверљив списак циљева: да су могли, можда би отишли и даље од овога.

Због тога, он пружа драгоцени увид у начин размишљања (пре свега) пруских империјалиста.

Србија се, као што видите, у њему не помиње, и то из посве разумљивих разлога: југоисточна Европа је била аустријска интересна сфера у том тренутку, тако да се званични Берлин на нас у том смислу није освртао.

Вероватно је да би аустријски цар себе прогласио за краља смањене, „формалне“ Србије, скучене између Мораве и Дрине, која би била део Аустроугарске монархије.

Имајући у виду размере наше демографске катастофе у том тренутку, чињенице да војска и народ који су се повукли преко Албаније у случају победе Централних сила готово сигурно не би могли да се врате назад, питање је да ли би данас, 2016. године, Срба уопште и било, да је све пошло по злу те 1914. године.

Срећом па није.

Извор: Telegraf.rs