“Спреман сам да сарађујем“, рекао је Карлес Пућдемон дан пре него што се предао белгијској полицији. Кукавица или јунак – многи Каталонци ће рећи да је добро поступио.
Од референдума у Каталонији 1. октобра, пут је смењеног лидера овог шпанског региона водио од славља у Барселони, преко проглашења независности, до европског налога за хапшење и белгијске полиције.
У року од нешто више од месец дана најавио је регионалне изборе па се повукао, сменила га је шпанска влада истог дана када је проглашена независност Каталоније, отишао је у Брисел говорећи да не бежи, а из “срца Европе“ је поручио да није отишао по азил. Условно је ослобођен, али не сме из Белгије.
Каталонац Агусти Масгорет каже за Б92.нет да је одласком у Брисел Пућдемон направио “добар корак“.
Од првог дана, како каже, шпанска влада је показивала да не жели никакве преговоре, никакве промене, строго поштовање шпанског закона “или бар њихову интерпретацију закона“.
Пућдемон је након референдума који је, ако је судити по ономе што је објављено у медијима, протекао насилно, најављивао регионалне изборе. Одустао је од њих говорећи да нема гаранције да оправда расписивање избора. Међутим, разочараност Каталонаца није дуго трајала. Само дан касније каталонски парламент након тајног гласања, на којем није учествовао велики део посланика, прогласио је независност региона.
Истог дана влада у Мадриду активирала је члан 155 Устава Шпаније, распустила каталонску владу, сменила Пућдемона и расписала регионалне изборе.
“Нема никакве потребе за политиком и политичким решењима. Исто је и са применом члана 155, отпуштањем и преузимањем контроле над легитимно изабраном каталонском владом. После овог потеза шпанске владе без преседана, понижавања каталонских институција, Пућдемон је имао обавезу да напусти земљу и води неку врсту владе у егзилу“, навео је Масгорет.
Члан 155 Устава Шпаније је крајња мера коју може да примени влада у Мадриду. Он дозвољава да се регионалној влади, уколико угрози интегритет земље, одузму сва овлашћења и пребаце на централну владу, што се у случају Каталоније и догодило.
Масгорет додаје и да током читавог овог процеса, јавни тужилац ког је именовала шпанска влада има јако тежак и чврст став према Каталонији. Тужилац тражи, како каже, “превентиван” затвор за све каталонске политичке и цивилне лидере.
“Морамо да узмемо у обзир да је Пућдемон видео шта се десило у случају ‘Јордис’ (Ђорди Куишарт и Ђорди Санчез) пре две недеље. Послати су у затвор током саслушања у шпанском суду. Оптужени су за побуну што имплицира злочин који укључује силу. Мислим да је цео свет видео да је једино насиље починила једино шпанска полиција и то над старијим женама“, каже Масгорет.
Иако су знали за тај случај, половина оптужених чланова шпанске владе отишло је на саслушање.
“Сви су послати у затвор и поред чињенице да нису побегли, нити су имали намеру да то учине“, додао је.
Осморо смењених каталонских министара завршила су у притвору након што су се појавила на саслушању у четвртак, на којем је требало да буду и Пућдемон и још четворо министара који су отишли у Брисел. Они су на суду саслушани због оптужби за побуну, подстицање на непослушност и злоупотребу јавних средстава. Тужилаштво је за првих осморо затражило затвор док је један, који је поднео оставку пре проглашења независности, пуштен уз кауцију. Четворка у Бриселу предала се полицији истог дана као и Пућдемон. Сви су пуштени условно.
“За Каталонце ово све изгледа као освета према каталонској влади. Зато сматрамо да су сви они политички затвореници. Сви су превентивно затворени, а њихов ‘злочин’ је одсуство насиља“, рекао је Масгорет.
Сигуран је међутим да ће се Пућдемон вратити.
“Многи су мислили да Пућдемон бежи, попут лошег капетана који први напушта брод. Али, догађаји га претварају у личност која ће се вратити ојачана. Ако је Србија имала два устанка, Каталонија ће их имати колико год их је потребно“, наглашава Каталонац.
Каже да избори неће решити ништа, да су затварања свих људи била пребрза, насупрот случајевима корупције који се решавају годинама.
“Избори ће вероватно имати исти резултат као и претходни избори тако да ће цео процес почети поново. Надам се да ће се после избора почети с дијалогом и да ће бити ослобођени сви затвореници. Међутим, мислим да ће без европске иницијативе то бити баш тешко“, наводи Масгорет.
Да подсетимо, Европска унија је за референдум у Каталонији навела да је то “унутрашња ствар Шпаније“. Након проглашења независности позивала је на јединство земље, а светске силе су подржале Мадрид. На насиље у току референдума ЕУ је ћутала, а на хапшење министара и Пућдемона, била је још тиша.
Масгорет каже и да када је у питању мишљење Каталонаца углавном се издвајају три струје мишљења.
“Они који су за независност сматрају да је све велика неправда и грешка и више су него икад пре за њу. Међу онима који су против независности има оних који мисле да је прогон каталонске владе неправедан, а има и оних који сматрају да сви и треба да буду у затвору“, закључује Масгорет.
Аутор: Невена Здравковић
Извор: Б92
