Правни тим прикупио медицинску и другу документацију за више од хиљаду грађана Србије који су оболели од карцинома или преминули од те болести.
Кинеска национална телевизија ЦЦТВ ових дана емитује шест репортажа у којима се говори о коришћењу осиромашеног уранијума у бомбардовању Србије 1999. године, те његовим последицама по живот и здравље људи и животну средину.
Према доступним проценама, емисије је гледало више од стотину милиона људи, а број ће бити и већи јер ће их, како је најављено, реемитовати локалне телевизије.
Кинеска новинарска екипа разговарала је са научницима, стручњацима и адвокатима, као и са оболелима, посебно на југу Србије и Косову и Метохији. У разговорима се могло чути да су сва тројица деминера, која су рашчишћавала муницију са осиромашеним уранијумом око репетитора на Пљачковици, као и сва шесторица радника јавног комуналног предузећа из Врања, која су чистила тај терен, „оболели од карцинома“. У четири Врањска села – Братоселце, Буштрање, Боровац и Рељан, од бомбардовања до данас „умрла је 861 особа, од којих више од 80 одсто од карцинома“. У гађаним селима је дошло до помора стоке која је пасла траву након удара, а ветеринари су забележили рађање телета са две главе или прасића са две главе и више ногу. У врањском Дому здравља „дневно се региструју по два пацијента оболела од карцинома“. У Пчињском округу „око шест хиљада људи болује од те болести“.
Ово су, иначе, и подаци Правног тима задуженог за припрему тужби за накнаду штете грађанима Србије оболелим од најтежих болести након НАТО бомбардовања осиромашеним уранијумом. Шеф тима, адвокат Срђан Алексић, почетком децембра поново ће их саопштити на међународном скупу правника у НЈу Делхију, где ће се састати и са тамошњим адвокатима, у настојању да их укључи у међународни тим правника који ће тужити за накнаду штете 19 држава – чланица НАТО које су учествовале у бомбардовању Србије. Он је у последњих пар месеци о томе већ говорио на међународним скуповима адвоката и стручњака у Русији и Швајцарској, као и у Немачкој, која је учествовала у бомбардовању.
– Научну елиту занима истина. Они желе да се утврде чињенице везане за коришћење осиромашеног уранијума у ратним дејствима, али и да се решавају проблеми који настају због коришћења таквог оружја. Они који долазе из земаља – учесница у бомбардовању Србије осећају и неку врсту одговорности због тога. Наша акција је, иначе, хуманитарна и племенита, а није политичка и не бави се санкционисањем одговорних. Накнада штете требало би да обезбеди лечење грађанима Србије који су тешко оболели након НАТО бомбардовања, а које је скупо, као и неки вид сатисфакције породицама чији су чланови преминули због тога. План је да у наредне две године припремимо прву тужбу и поднесемо је националним судовима свих 19 земаља – каже Алексић за наш лист.
Алексић понавља да неће бити једноставно доказати узрочно-последичну везу између коришћења осиромашеног уранијума приликом бомбардовања Србије и евидентног пораста оболевања од карцинома на овим просторима. Медицина је поводом такве „везе“ веома скептична, а многе од 19 држава чланица НАТО нису потписнице међународних споразума који не дозвољавају коришћење сличног оружја, а и када јесу, њихово национално законодавство је изнад међународног, што „компликује ствар“.
Ипак, наводи он, велико охрабрење је што правни основ за подизање тужби већ постоји. Правни тим за сада располаже правоснажним и извршним пресудама, које су 2010. и 2011. године донели италијански судови, у Напуљу и Каљарију, а којима се једном бившем италијанском војнику који је боравио на Косову за време и након НАТО бомбардовања, а после тога оболео од карцинома, као и члановима породице другог војника који је такође био на Косову, а након тога оболео и преминуо, одређује накнада штете од стране државе, уз образложење да је њихова болест „последица изложености осиромашеном уранијуму“. Сваком од родитеља преминулог војника досуђено је, рецимо, по 233.776,31 евра, а његовом брату и сестри по 58.444,08 евра. У пресудама се констатује да је 513 италијанских војника, уз још 45 преминулих, „пријавило патолошке промене везане за изложеност осиромашеном уранијуму који је НАТО масовно користио на Балкану“, а све то назива се „балканским синдромом“.
– Свакако би се све то могло односити и на грађане Србије. За сада смо прикупили медицинску и другу документацију за више од хиљаду тешко оболелих грађана, пре свега оних са југа земље. Они или чланови њихових породица – у случају да су већ преминули, верују да је болест последица директне изложености осиромашеном уранијуму за време бомбардовања Србије, или живљења у подручјима у којима је бацан осиромашени уранијум – каже Алексић.
Према подацима Друштва Србије за борбу против рака, у земљи се сваке године региструје око 30.000 новооболелих од различитих врста малигнитета, а скоро 22.000 оболелих умре. Свакога дана од карцинома оболи по једно дете. Подаци из 2014. говоре да се у Србији карцином „појављује 2,5 пута више од светског просека“. У бомбардовању Србије, за 78 дана, бачено је 15 тона осиромашеног уранијума, највише јужно од Јагодине, а посебно око Врања, те на локације изнад Пећи и Призрена на Косову.
Катастрофичари су незналице
Међу стручњацима се може чути и другачије мишљење, по којем се алармантни подаци о оболевању становништва Србије не могу приоритетно везивати за осиромашени уранијум у НАТО бомбардовању, већ да на повећано оболевање утичу стрес, сиромаштво, незапосленост, низак ниво здравствене заштите, недовољна здравствена превентива. Према подацима Регистра за рак Института „Батут“, када се узму у обзир „квалитет података и карактеристике популације“, тренд пораста оболевања од рака је у складу са очекивањима за земљу попут Србије, у такозваној трећој фази епидемиолошке транзиције.
Зоран Радовановић, председник Етичког комитета Српског лекарског друштва, епидемиолог и универзитетски професор, за наш лист је оценио да су они који „штетне ефекте осиромашеног уранијума преувеличавају до бесмисла“ заправо „незналице и преваранти“. Према његовим речима, НАТО је користио муницију са осиромашеним уранијумом „на врло уском граничном појасу према Косову, близу Прешева, а јужно од Бујановца“, што су ненасељена и неприступачна подручја, одакле је „загађени слој земљишта, по многима непотребно, скинут и депонован у Институту Винча“. Од рака нису оболевали само италијански, немачки или други војници после боравка на Косову, већ се „испоставило да ветерани чак ређе оболевају од својих парњака који су остали у касарнама ван Косова“, казао је.
Спор у САД кошта до 10.000 долара
– Поред адвоката из Европе и Русије, који желе да учествују у нашем тиму, јавио нам се и колега из Сан Франциска, који нас је обавестио да оболели српски грађани или породице преминулих имају право да подигну тужбу за накнаду штете против САД пред тамошњим федералним судом. Основни парнични трошкови износе 400 долара, трошкови адвоката од 5.000 до 10.000 долара, а спор траје од две до три године. Мада би наши грађани потенцијално могли добити изузетно велике износе на име накнаде штете, свесни смо да су ови трошкови за многе превисоки, па размишљамо о изналажењу начина да им помогнемо, кроз формирање фонда, пројекте и слично. Свака помоћ те врсте је добродошла – каже Алексић.
Извор: Danas.rs
