Тактика „Оружја за масовно уништење“ поново ступа на сцену
Америчка УН амбасадорка представила је током јучерашњег дана „конкретан доказ“ да Иран крши резолуцију УН-а и доставља оружје побуњеницима у Јемену.
– У овом складишту налазе се конкретни докази илегалне иранске оружане пролиферације, прикупљени су с места директних војних напада на наше партнере у регији – поручила је Хејли стојећи поред остатка балистичке ракете величине аутомобила у америчкој војној бази Анацостиа–Боллинг у Вашингтону.
Упирући прстом у масивну ракету иза ње поручила је како је потребно увести строже међународне санкције против Ирана.
– Ово су прикупљени остаци ракете коју су Хути милитанти испалили из Јемена на Саудијску Арабију – поручила је Хејли.
– Мета ове ракете била је цивилна ваздушна лука у Ријаду кроз коју дневно пролазе десетина хиљада путника. Пробајте само замислити да се оваква ракета испали на вазудшну лука у Паризу, Лондону или Берлину. Борба против иранске агресије је глобална борба – истакнула је Холи сугеришући како би се због приложене демонстрације цео свет сада требао удружити у борбу против Ирана, санкцијама или жешће.
На овој поприлично бизарној изложби такође су показани и мањи дронови те противтенковско оружје.
Ово употребљено оружје су Пентагону с Блиског истока доставиле Саудијска Арабија и Уједињени Арапски Емирати.
Подсетимо, Иран, на темељу нуклеарног споразума са светским силама, има забрану продаје оружја уколико претходно за то не добије одобрење УН Савета безбедности.
Али, што се заправо налазило иза леђа америчке амбасорке? Иранско оружје или „вероватно иранско оружје“? Оно што је занимљиво у овој причи је то да амерички представници, преноси Тхе Неw Yорк Пост, признају како „не могу дефинитивно потврдити“ када је оружје дато јеменским побуњенцима. Даље, „не могу потврдити“ ни „ко је то оружје направио“ ни „како је то оружје искоришћено“. Упркос томе, амбасадорка Холи је уверена да је кривац Иран.
– Ово је иранска производња, ово је послано из Ирана, ово је дато из Ирана – закључила је.
Наводно на једном остатку ракете има и ознака на којој се истиче произвођач – иранска компанија Схахид Баггер Индустриес.
Неколико занимљивости, односно чињеница, можемо истаћи у овој причи. Као прво, није тајна да су јеменски шиитски побуњеници наклоњени Ирану и није тајна да их Иран итекако симпатизује, не само због тога што су шиитски побуњеници већ и због чињенице да ратују против њиховог главног непријатеља, односно ривала, Саудијске Арабије.
Као друго, може се претпоставити да Иран помаже Хуте, али магнитуда те подршке може увек бити и већа и мања него што се тврди. С једне стране Иран тврди како уопште не шаљу оружје, с друге стране Саудијци тврде како је то рат којег воде Иранци.
Рекавши то, ту има доста тога што америчка амбасадорка не спомиње. На пример, ко каже да су Саудијци доставили аутентично употребљено оружје, а не какву „реплику“? У интересу им је оцрнити Иран, као и САД, а самим тиме нису веродостојни актери ни једни ни други.
Надаље, поприлично је чудно – не и немогуће, али свакако чудно – да Иран јеменским побуњеницима шаље ракете с јасно истакнутим ознакама производње. Зар то није на неки начин пуцање у властиту ногу? Наиме, ако заиста желе ракетно наоружати Хуте, било би логично да то раде максимално инкогнито јер у супротном могу постати мете санкција на темељу УН споразума којег су и сами потписали.
Ирански министар спољних послова, Јавад Зариф, одбацио је оптужбе које је изнела Холи те је њену демонстрацију упоредио са америчким тврдњама 2003. када су уверавали свет да Ирак има „оружје за масовно уништење“. Да, та компарација свакако стоји – и тада су амерички представници бирали речи попут „уверени смо“, „крајње смо уверени“ итд.
Та америчка „увереност“, како смо се и ми уверили, може лако резултирати с милион мртвих људи колико их је према појединим изворима убијено у америчкој инвазији на Ирак.
Надаље, оно што Холи дефинитивно заборавља споменути је чињеница да није Јемен напао Саудијску Арабију већ је Саудијска Арабија напала Јемен, а у саудијским ваздушним нападима убијене су на хиљаде цивила. Не споменути то значи водити потпуно једнострану агенду, али ништа друго није се могло ни очекивати од овог перформанса.
Када већ говоримо о излагању коришћеног наоружања, било би занимљиво видети сличну изложбу америчког употребљеног оружја – од белог фосфора, осиромашеног урана па до разних других бомби, ракета и средстава ратовања и убијања.
У јеменском нападу на Ријад, према доступним информацијама, није страдао нико јер је ракету оборила противваздушна обрана. У саудијским нападима на Јемен страдале су хиљаде, а у америчким нападима на Ирак, Афганистан, Либију, Сомалију, Сирију, па и Јемен, страдале су можда и стотине хиљада.
Саудијска Арабија не може поднијети чињеницу да нису у стању контролисати простор којег сматрају својим „двориштем“, а неуспех њихове војне кампање у Јемену нови саудијски престолонаследник, принц Салман, сматра властитом срамотом јер је управо он и покренуо тај рат док је још био министар обране.
Сада Саудијска Арабија посеже за својим америчким савезником, па чак и за Израелом, те жели по сваку цену направити да, некако, кампања у Јемену заврши њиховом победом. Увиђајући да то неће моћи све док је Ирана, тражи се коначна блискоисточна конфронтација – напад на Иран, нешто о чему непријатељи Ирана маштају још од 1979.
Но, може ли САД, 15 година након, поновно свету продати причу засићену својом „увереношћу“, као што су и 2003. када је требало напасти Ирак? Изгледа да ће пробати, али у исто време изгледа да им не верују баш сви.
Конкретно, Француска је скептична. Заменик министра спољних послова, Александар Гиоргини, рекао је како предочене информације „тек треба размотрити“.
Али, колико то значи? И не баш превише – подсетимо, Француска се и 2003. противила нападу на Ирак па знамо да то противљење није нешто конкретно променило.
Сценарио за обрачун с Ираном гради се, мало по мало, а тренутак када се почну користити овакве демонстрације показује нам да се ушло већ и у вишу фазу. У исто време Доналд Трамп и његова администрација од средине ове године понашају се као да „морају“ с неким заратити, пошто пото, а клатило агресије њише се од Ирана па све до Корејског полуострва.
Ипак, можемо се само надати да је свет нешто и научио у ових 15 година, да је схватио који су резултати америчких агресија и да иза њих дефинитивно не стоји „промовисање демократије“ – јер би се у противном прво фокусирали на своје блискоисточне „партнере“ који им шаљу згужвано железо преко пола света.
Извор: Srbija Danas/ Advance
