Пише: Миша Вацић
Мариника Тепић, посланик Нове странке чији је лидер премијер Сабље, Зоран Живковић, ових дана је била врло љута на мене због мојих контаката са британским политичарима и хуманитарцима Џимом Досоном и Ником Грифином.
Она захтева да се испита зашто су они, као наводни „фашисти које не воли цела међународна заједница“, имали могућност да слободно дођу у Србију и посете институције Републике Србије. Све то код нормалних људи не би било ништа чудно, али имајући у обзир ко је Мариника Тепић јасно нам је да она увек жели да на сваки начин нашкоди српским националиним интересима. Довољно говори што је члан Нове странке Зорана Живковића.
Љупка Мариника каже да Џим Досон и Ник Грифин имају негативан статус у међународној заједници и да су фашисти. Онда је неразумљиво како је могуће да је тим Доналда Трампа ангажовао маркетиншке фирме Досона и Грифина да му раде кампању. Дали је Доналд Трамп луд или љупка Мариника жели да нападом на њих код Трампа изазове негативне реакције према Србији?
Не само што су били део Трамповог тима, него су угледни британски политичари, чланови су били у више мандата Европског парламента. Мариники Тепић сметају само јер нису њених, тоталитарно лево-либералних, схватања, већ су отворени и искрени европски националисти. Мариника наводи као аргумент против њих и то да им је у Грчкој забрањен улаз, а забрањен је јер је тамо на власти екстремно левичарска Сириза. Безбедносни разлози су само изговор, а ствар са Мађарском јесте да им је забрањено само због унутрашњих страначких односа. Данас можемо рећи да су ставови Виктора Орбана и Џима Досона и Ника Грифина идентични. Зато се води поступак пред мађарским судовима који ће им омогућити слободан улаз у Мађарску. То што они заступају антимиграциону политику је њихово право на мишљење гарантовано Универзалном декларацијом о људским правима Уједињених нација и док годне желе да убијају својим мишљењем њихово мишљење је легитимно. Ако су гостовали на трибини где су неки говорници заговарали оружану силу против миграната не мора да значи да они имају исти став.
Они не морају да знају ко их позива нити могу да знају шта ће који говорник рећи на трибини. Као страни политичари, они се свуда и у свакој прилицикада могу одазивају на позиве да држе предавања. Досон и Грифин су и велики поштоваоци лика и дела председника Русије, Владимира Путина, и очигледно је и то разлог зашто сметају љупкој Мариники. Када видимо да сви аргументи љупке Маринике падају у воду ред је да видимо зашто Мариника напада ову двојицу политичара са којима се вероватно слажу сви европски народи осим тоталитарне лево-либералне елите која данас води Европску унију.
Наравно, светске либералне елите праве и „лојалне“ десничарске опције по Европи које нападају праве десничаре који се боре за вредности праве Европе Нација. Како је писао наш велики историчар Милорад Екмечић „фашизам будућности зваће се антифашизам“. Мариника Тепић је своју политичку каријеру почињала у АФАНС-у, либерално-фашистичкој организацији Ненада Чанка из Новог сада, која се наводно бори против фашизма, а у ствари фашистички заступа тоталитарне лево-либералне идеје којим затиру све што има српски предзнак.
Мариника Тепић је радила и као новинар код Динка Грухоњића, другосрбијанског новинара екстремно антисрпских погледа који редовно пише текстове против српске државе, цркве, Републике Српске, против борбе за српско Косово. Мариника сопствени народ оптужује и за наводне масовне злочине над Албанцима због којих је наводно и била НАТО агресија. Она сматра агресију лошом, али јој даје разлог како би је оправдала. Своје антисрпство је показала и око пресуде Ратку Младићу када је рекла да је он одвајао жене и децу од мушкараца и да је то почетак његове геноцидне намере. Она појма нема да је 10 000 мушкараца муслимана 12. јула навече у селу Шушњари само себе одвојило од својих жена и деце и кренуло у војни пробој ка Тузли. Ратко Младић је њихову жене и децу аутобусима превозио за Кладањ и то снимао, јер је одкурира француског генерала Галоа добио информације да ће НАТО преко структура у српским службама покушати да исценирају стрељање. Љупка Мариника би требало да зна мало о тим догађајима, ако већ жели да жигоше сопствени народ. Ово је само показатељ колико лупа глупости у својој мржњи према свему српском.
Она посећује Поточаре да се поклони муслиманским жртвама, али јој не пада на памет да оде у Братунац да се поклони српским. Мариника је док је била на функцијама у Покрајини уводила и сексуално образовање у школе, где је хомосексуализам био једна од ствари које је уводила. Колико је екстремна у својим феминистичким лево-либералним идејама говори чињеница следећег догађаја. Док је била Покрајински секретар за спорт и омладину на једном од састанака са градоначелницима извадила је дојку и дојила своје дете пред њима. Није проблем да мајка доји своје дете и то је лепо, али овде се осликава њен екстремички феминизам да не заступа никакве културне норме у односу на своју идеолошку острашћеност.
Овај догађај нам говори још неке ствари из којих можемо разумети њену мржњу према свему српском и зашто олако људе другачијег мишљења назива фашистима. Фашистом, како је објаснио Екмечић, углавном називају људи који су у дубини душе фашисти. Сваки екстремизам као што је њен феминистички екстремизам јесте последица кризе идентитета. Због своје кризе идентитета љупка Мариника морала га је надокнађивати својим екстремно антисрпским ставовима и допуњавати празнину мржњом. Због кризе идентитета у свом феминистичком екстремизму она је спремна и да иде против свих културних норми и да пред непознатим људима уради што је урадила, и ако је то могла пре или после састанка. Идеолошки екстремна особа, а лево-либерали и феминисткиње се сваки дан доказују у свом тоталитаризму деловања, мора свој идентитет доказивати оваквим поступцима.Мариника све ово добро зна, али њен циљ је да преко Досона, Грифина и мене нападне државу Србију.
То је њен циљ, а он је у складу са њеном мржњом према сваком десничару, према свакоме ко мисли другачије од ње. Њен аутошовинизам досеже до тих мера да Досона и Грифина напада због њихове помоћи Косову и Метохији и Србима који живе у нашој јужној покрајини. По лепој Мариники свако ко помаже Космету је непријатељ Србије и није добродошао у Србију. И то је још један њен покушај напада на државу Србију зашто дозвољава пријатељима Србије да помажу Србима на Космету. Мариника напада људе, јер помажу Србе на Космету баш као што је пре неки дан новинарка Н1 напала у студију Арно Гујона зато што је ишао на Видовдански марш на Космет са организацијом „1389“, а добри Гујон у жељи да помогне српском народу није му било битно ко организује. Он је странац, Француз који воли Србију и жели да јој помогне и не жели да учествује у болестима српских фашиста оличених у лево-либералима који би да деле Србију на подобне и неподобне и тако је дестабилизују изнутра. Љупка Мариника има исти принцип рада као америчка телевизија Н1. Баш зато што помажу Србији, као и Арно Гујон, они морају бити дискредитовани као фашисти, као људи недостојни пријема у Србију. Мора ихсе нападати, јер сметају Мариникиној идентитеској кризи, болесним феминистичким ставовима, лево-либералним антисрпским идејама и вођи њене странке сабљару Зорану Живковићу. Кризу идентитета да мрзи, све што потајно воли доказује и да је у браку са националистичким кадром ДССа.
Мрзи ли јавно, оно што у себи воли потајно. Зна ли шта су њена права осећања. Због свега што је Мариника изрекла добиће тужбу, као и амерички обавештајни експоненти у Србији: Крик, Бирн, Данас и други који су напали добре људе који само желе да помогну Србију. И поред тужбе морам рећи да ми ипак волимо Маринику Тепић-Чобану и да нам је увек срце пуно када је видимо онако лепу у скупштини како жустро и виспрено заступа своје ставове. Да нам увек буде тако љупка и лепа, можда чешће само црвени кармин.
Извор: Националист
