ТРЕБИЊЕ – На данашњи дан пре 25 година, 21. јануара 1993. године, српски младић Срђан Алексић брутално је претучен на пијаци у Требињу.
Он је премлаћен јер је покушао да заштити свог комшију, Бошњака Алена Главовића, кога су тукли пијани војници. Своју храброст и човечност платио је животом. Војници су сав свој гнев преусмерили на Алексића. Тукли су га немилосрдно кундацима све док није пао у кому, из које се није више пробудио. После шест дана умро је на Савиндан, у 27. години.
„Умро је обављајући своју људску дужност“, написао је Срђанов отац на смртовници свом сину. Алексић је рођен 1966. године у Требињу. Отац му је био кошаркашки тренер, мајку је изгубио док је још био дете, а брата му је погинуо у несрећи са моторним змајем. Срђан је био пливачка нада бивше Југославије и активно се бавио и глумом.
Један од нападача после неколико месеци погинуо је на ратишту, док су остала тројица осуђена на по две године и четири месеца затвора. Ален коме је спасио живот, живи у Шведској, и сваког лета посећује Срђанов гроб.
„Мој Аћи, тако смо Алена сви одмиља звали, сада је у Шведској, оженио се, има двоје деце. Сваког лета ме обиђе када дође у Требиње. Прво оде на Срђанов гроб, а онда код мене. Ето, толико сам узбуђен да му се ни презимена не могу сетити. Нама, Требињцима, оној старој требињској раји, презимена нису ни значила ништа. Звали смо се по надимцима, препознавали по доброти и у такво Требиње и данас верујем“, рекао је Раде Алексић прошле године поводом смрти сина.
Срђан је 2014. постхумно одликован Орденом за хуманост и људскост, који додељује Европски покрет у Босни и Херцеговини, а 2012. одликовао га је тадашњи председник Борис Тадић златном медаљом „Милош Обилић“ за испољену храброст и дело личног херојства, а једна улица на Новом Београду названа је по њему.
Извор: Курир.рс
