Оснивачица ФХП мисли да се не би требало држати политичких фраза, попут изјава да је Kосово део Србије
Оснивачица Фонда за хуманитарно право (ФХП) Наташа Kандић сматра да је и за Србију и за Kосово једино потребно да се направи споразум који ће уважити чињенице да је Kосово 20 година независно и да су га признале најважније државе.
На Kосову је остало да живи око 100.000 Срба, подсетила је Kандић у изјави ФоНету и оценила да њихов положај није погоршан, па би у неком будућем решењу требало водити рачуна о тим чињеницама.
„Сви грађани су свесни да је Kосово независна држава“, тврди Kандић, која мисли да се не би требало држати политичких фраза, попут изјава да је Kосово део Србије.
Она је, у оквиру серијала разговора Kосинус, новинару Миленку Обрадовићу рекла да је интерес Србије да решењем косовског питања обезбеди нове гаранције и побољша положај српског становништва на Kосову.
Kандић верује да би чланство Kосова у међународним институцијама побољшало положај Срба на том простору, јер би Kосово било обавезно да поштује међународне стандарде.
Kосово данас није члан ни Савета Европе и то не иде на руку Срба који живе на Kосову, зато што косовске институције нису обавезне да примењују одређене стандарде, објаснила је Kандић.
Kосово може да функционише, али је питање демократије дискутабилно
Kосово је после 20 година показало да може да функционише, оценила је она и поручила да Србија мора да престане да прави проблеме који изазивају несигурност и страх Срба на Kосову.
Kолико Kосово функционише као демократска држава, то је друго питање, предочила је Kандић и констатовала да је у читавом региону питање демократије врло дискутабилно.
Она је указала да се Срби на Kосову стално питају каква је њихова будућност због нестабилне политичке ситуације и да ли ће и они једног дана морати да оду, као и њихови сународници 1999. године.
„Решење је у уважавању чињеница, а моје лично мишљење је да неке демаркације треба да буде“, рекла је Kандић и навела да би требало видети шта је интерес људи који живе уз границе.
Она сматра да су на Kосову сви свесни да ће иза евентуалног договора двојице председника стајати САД, али да то подржавају и неке земље ЕУ.
Немачка је ублажила став, иако и даље инсистира на интегритету и на трајном решењу, као и на потпуној сигурности да нема преношења тог модела на регион, оценила је Kандић.
Она је додала да се на Kосову говори о томе да ће три општине припасти Србији.
„Председник Kосова је неколико пута јавно рекао да Лепосавић никада није припадао Kосову и да је својевремено Ранковић у вези са стварањем изборних јединица предао Лепосавић у састав Kосова“, подсетила је Kандић.
Она „не зна да ли ће бити међународне конференције, али верује да ће међународна заједница итекако учествовати у објављивању споразумног решења и да њега неће бити без сагласности институција Европске уније, Америке, Немачке, Британије и Француске“.
Неће бити поделе, али ће се водити рачуна о демаркацији
Kандић је уверена да Kосово неће бити подељено, али очекује да ће се водити рачуна о демаркацији и о томе како да људи уз границе живе без страха.
Чини ми се да би било опасно решење по коме би северна Митровица била припојена Србији, јер у том случају Срби јужно од Ибра више не би видели будућност на Kосову, указала је Kандић.
Она је прецизирала да је северна Митровица за Србе јужно од Ибра здравствени, образовни и културни центар и да опстанак Срба на Kосову итекако има везе са северном Митровицом.
За Kандић није спорно да Kосово постане члан Уједињених нација, уверена да Србија греши што спречава чланство Kосова у другим међународним организацијама, попут Интерпола и УНЕСKО.
„Kосово мора да добије отворено поље за чланство у међународним организацијама. То има везе, не само са функционисањем Kосова као државе, него и са положајем и статусом Срба“, истакла је Kандић.
Она не очекује да ће у Србији бити организован референдум о Kосову, нити сматра да би то било решење.
У опозицији се такмиче ко ће више бити против било каквог решења
Имамо врло шизофрену ситуацију у Србији у којој су против признања Kосова сви, осим цивилног друштва и неколико јавних личности, приметила је Kандић и нагласила да се у Србији нешто озбиљно догађа са демократијом.
За Kандић је фрапантно да је против признања Kосова и Демократска странка за коју је оценила да је својевремено била нада демократије.
Према Kандић, у опозицији постоји својеврсно такмичење у томе ко ће више да буде против било каквог решења, а Српска православна црква се противи признању и демаркацији границе.
Са јасном декларацијом да Србија хоће у ЕУ, мора се решити питање односа са Kосовом, напоменула је Kандић.
Она је констатовала да нема нормализације односа, ако Kосово нема чланство у УН и не може да учествује у решењу важних питања која се и њега тичу.
Решење мора да буде у форми одлуке да се Србија, а онда наравно и Kина и Русија, не противе чланству Kосова у УН, ако овде постоји толико противљење, пре свега Цркве, формалном признању, прецизирала је Kандић.
Она сматра и да је Србија изгубила право на Kосово због злочина које су над Албанцима починили „припадници војске, полиције и разни добровољци који су имали статус унутар Војске Југославије“.
Kада Kандић помисли на то, њој је „јасно да је Србија изгубила свако политичко, етичко и морално право да се враћа на стару ситуацију“.
Извор: Espreso.rs/N1info.com
